Привредни раст у Србији ове године износиће два одсто, очекивања су Европске комисије (ЕК). Иначе ЕК је подигла прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) на два одсто у овој години, јер је у фебруару прогнозирала да ће то бити 1,6 одсто, а у марту да ће раст износити 1,8 одсто. ЕК своје оптимистичније прогнозе у односу на претходне заснива на већем приливу инвестиција и бољем извозном резултату.
Када је реч о инвестицијама, ЕК указује да ће прилив страних инвестиција, не прецизирајући на које инвестиције мисли, бити довољан да потпуно покрије дефицит текућег рачуна. ЕК истовремено оцењује да ће раст инвестиција у Србији у наредних неколико година бити релативно јак. Инвестиције су раније, попут 2012., расле махом вођене појединачним пројектима у ауто-индустрији, али профил инвестиција сада је промењен и разноврснији је, истичу у извештају.
Према последњим пројекцијама, ЕК нам за 2017. годину предвиђа раст БДП-а од 2,5 одсто.
Премијер Александар Вучић изјавио је недавно да је уверен да ће међународне организације и финансијске институције подићи прогнозе раста за Србију у овој години и да ће раст бити већи од два одсто.
Последње прогнозе ММФ-а и Светске банке за ову годину, саопштене у априлу и у марту, предвиђале су раст БДП-а у Србији од 1,8 одсто.
Индикатори су показали да је економски опоравак убрзан почетком 2016 . Индустријска производња, и даље у већој мери вођена сектором рударства и енергетике, наставила је да расте у прва два месеца ове године, констатује Европска комисија.
Уједно се очекује да ће даљи раст извоза бити подстакнут и опоравком главних трговинских партнера Србије, скорашњим и новим инвестицијама, али и већом продуктивношћу захваљујући домаћим реформама.
Према извештају ЕК, очекује се и раст приватне потрошње у Србији, као и даљи опоравак приватног сектора. „Очекује се раст приватне потрошње као последица опоравка приватног сектора, у смислу новог запошљавања и већих зарада”, пише у извештају, уз упозорење да та путања зависи од предвиђене рационализације јавног сектора.
ЕК такође указује да ће српска економија, генерално, као и друге економије, бити изложена екстерним ризицима, и остати високо осетљива на међународне токове капитала и колебања цене нафте на светском тржишту.
Комисија истиче да би ризик по прогнозирани раст било „опуштање” по питању фискалне консолидације и структурних реформи.
Иван Николић, сарадник Економског института каже да нас, сасвим извесно, ове године чека већи привредни раст него лане. Добро је, каже он, што привредни раст није ослоњен на само један извор, већ на више њих што говори о његовој уравнотежености.
– За разлику од 2015. године када је раст БДП-а био „вођен” извозом и инвестицијама и ове године ти фактори остају, а биће допуњени растом приватне потрошње и индустрије. Статистика већ бележи снажан раст промета на мало, а извор тог раста су веће плате у приватном сектору и већи пласмани банака. Још је рано говорити о ефекту прираста инвестиција које су прошле године повећане за осам одсто. Уколико говоримо о страним директним инвестицијама, које су мањи део укупних инвестиција, и ту се очекују значајни ефекти од најављених приватизација попут оне да се спрема продаја Аеродрома Београд о чему је и расписан тендер – каже Николић.
Он додаје да већи привредни раст обезбеђује лакше вођење економске политике, а то значи да је могуће ново повећање плата у јавном сектору и пензија што ће све дати додатни подстицај привредном расту.
По Николићевом мишљењу, због добрих финансијских резултата као што су смањење буџетског дефицита, стагнације јавног дуга у овој години, као и стопе привредног раста која се ближи регионалном просеку, можемо да очекујемо поправљање кредитног рејтинга земље што, опет, води већем приливу страних директних инвестиција.
