Захтев Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката „Независност” да се повећа минимална цена рада биће разматран тек следећег месеца на седници Социјално-економског савета (СЕС), а „Политика” незванично сазнаје да ће, највероватније, том приликом бити прихваћен предлог синдикалаца. Иницијатива две синдикалне централе за повећање „минималца” у понедељак није разматрана, иако је реч о поновљеном, али нешто скромнијем захтеву из септембра 2015.
Синдикати сада траже да се минимална цена рада са садашњих 121 повећа на 140 динара за сат, док је лане тражено да се „минималац” за 2016. годину повећа на 143,5 динара по радном сату.
Ако се синдикатима у марту буде удовољило, минимална зарада, уместо садашњих 20.328 динара, била би 24.360 динара. Њено учешће у просечној потрошачкој корпи из новембра 2015. износило би око 35 одсто, али и тако повећана минимална зарада би, кажу синдикалци, чинила мање од 70 одсто минималне потрошачке корпе, која је у новембру 2015. коштала 34.885,19 динара.
Влада Србије лане није удовољила захтеву синдиката да повећа минималну сатницу с образложењем да би то био велики терет за државу и приватне послодавце, иако је последња корекција минималне цене рада била 2013.
Репрезентативни синдикати су у овогодишњем захтеву подсетили да приликом утврђивања висине „минималца” за ову годину влада није поштовала законом утврђене критеријуме, нити је прихватила оправдан и на аргументима и конкретним показатељима заснован захтев.
– С обзиром на вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста БДП-а, кретање потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Републици, то повећање је требало да износи око 15 одсто – образлажу свој став синдикати.
Синдикати се позивају и на статистичке податке и изјаве највиших државних функционера да су од јуна до децембра прошле године настављени позитивни трендови – раст БДП-а, продуктивности и запослености, смањење незапослености, раст просечних зарада, али и потрошачких цена и износа потрошачке корпе, а такви трендови се најављују и за ову годину.
Према последњим званичним подацима, у Србији је запослено 1,9 милиона људи, а у Савезу самосталних синдиката Србије процењују да минималну зараду прима најмање 60.000 радника.
– Још око 50.000 запослених прима више од минималне зараде, а доприноси им се уплаћују на „минималац” – тврди Љубиша Несторовић, председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије. – Од тога је на штети Фонд ПИО и Фонд здравственог осигурања, а највише радник коме ће сутра када оде у пензију примања бити минимална.
Синдикати су прошлог септембра упозоравали да се „минималац” за 2016. мора повећати, јер спада у ред најнижих примања у региону – свега 174 евра. Иза нас су били једино Македонија – са 131 и Албанија – са минималном зарадом од 149 евра. У БиХ је минимална зарада износила 191, Црној Гори 193, Хрватској 396, а у Словенији чак 791 евро. У Бугарској, која је чланица ЕУ, минималац износи 184 евра. Поређења ради, у Немачкој је минимална зарада 1.473, Холандији 1.502, Луксембургу 1.923 евра…
Иако се разлике у минималним платама чине прилично велике, када се посматрају према паритету куповне моћи, односно када се узму у обзир разлике у ценама, упућени тврде да је однос између најмање и највеће минималне плате у Европи 1:4.
