Иронија је председничких избора у Америци да су истовремено са резултатима страначких надметања у Њујорку и вешћу да су тамо победили Хилари Клинтон и Доналд Трамп објављени и резултати анкете која показује да велика већина Американаца не жели да ниједно од ово двоје водећих кандидата дође на чело Беле куће.
Прекјучерашњи предизбори у Њујорку завршени су очекиваним тријумфом милијардера и бивше прве даме, који су потврдили статус најјачих претендената на радно место Барака Обаме. За некадашњу државну секретарку су као и раније на другим местима гласали Афроамериканци, Латиноси и жене, док су за њеног партијског ривала Бернија Сандерса – били млади, белци и мушкарци. Хилари Клинтон је изјавила да је након последњег успеха њена номинација коначно на видику, преноси Си-Ен-Ен. У прилог томе да сматра да је ствар на страначком нивоу завршена говори и то што више и не помиње социјалдемократу из Вермонта, већ искључиво Трампа у коме види конкурента на председничким изборима у новембру.
Освојени делегати у Трамповој родној савезној држави знатно су повећали његове изгледе да придобије већину гласова током страначког изјашњавања уместо да се за именовање бори на партијској конвенцији у јулу. Можда се његова самоувереност назире и у томе што је после објављених резултата први пут одржао озбиљан говор у којем је о страначком конкуренту Теду Крузу говорио као о сенатору Крузу уместо као о „лажљивом Теду”, како је то чинио досад.
Оно што је далеко занимљивије од борбе у поменутој држави јесте испитивање јавног мњења на националном нивоу чији резултати под велики знак питања стављају демократичност избора који се одигравају у САД. Без обзира на победе Трампа, Круза и Хилари Клинтон на прелиминарним изјашњавањима, велика већина Американаца не подржава никога од њих. Како је показало истраживање Ен-Би-Си њуза и „Волстрит џорнала”, чак 68 одсто Американаца не може да замисли да на изборима у новембру гласа за Трампа. То исто за Круза каже 61 одсто, а за Хилари Клинтон 58 одсто анкетираних. Већи број људи оцењује ове политичаре негативно него позитивно, због чега је поменута телевизија актуелну председничку утакмицу назвала „такмичењем у непопуларности”. Како ће било ко од њих моћи да легитимно влада ако је свестан оваквог рејтинга, пита се Ен-Би-Си њуз.
На сличном трагу је и „Њујорк тајмс” који доводи у питање демократичност избора на којима у земљи од 320 милиона становника демократског односно републиканског кандидата бира десет милиона бирача. Како је показало истраживање политичког информативног сајта „Хил”, за бившу прву даму и милијардера је досад гласало око осам милиона гласача (за сваког по толико), а до краја предизбора ће им требати још највише два милиона. Више не можемо говорити о изборима већине већ, сматра сајт, екстремне мањине која је најзаинтересованија и најагилнија на изборима и која у великој мери одређује тему кампање.
Треба имати у виду да у је у Америци лакше купити ауто и добити возачку дозволу него гласати јер је већи број власника аутомобила него регистрованих бирача. Умерени гласачи обе главне странке изгледа да остају код куће препуштајући главну реч лобистима, најангажованијим члановима странака и групама са крајњег политичког пола каква је, на пример, хришћанска десница која је од Теда Круза направила другог најснажнијег претендента у табору републиканаца. Кандидати су свесни да ће их изабрати мањина која партиципира па се њој и прилагођавају, између осталог и демонизацијом опонената. Учесник у овој трци има сваки разлог да облати конкуренцију ако зна да његови потенцијални бирачи више воле да његова конкуренција пропадне него да се он уздигне. То је довело до политике екстремизма на овим изборима, примећују амерички медији, док у стварности ни Трамп ни Круз не представљају већински став нације, па ни своје странке.
„Кандидати не уједињују земљу већ демонизују опоненте да би повећали излазност само изабраних расних, верских и етничких група”, пише „Хил”. Овај портал апелује на промену изборних правила да би се избегло да човек са екстремним ставовима дође на чело Беле куће. Додаје и да ако неко са крајњег пола политичког спектра већ мора да се тамо усели, онда то треба да буде неко кога је изабрала већина становника, а не најгласнија група.
Американци већ имају делегатски систем на прелиминарним и електорски систем на новембарским изборима који су смишљени управо зато да би се спречио долазак на власт демагога, односно некога ко није по вољи естаблишмента. Делегати на страначким конвенцијама и електори на председничким могу да преиначе вољу бирача, мада се то није практиковало. Избори су тамо толико и компликовани – са предизборима, делегатима, суперделегатима, мешањем пропорционалног и већинског система, електорима – да би партије пробале да остваре што већи утицај на одабир новог станара у авенији Пенсилванија.
Зато што се гласови бирача у свакој од 50 држава претварају у електорске гласове, и управо њихов збир одређује победника а не збир гласова по систему један човек један глас, није неуобичајено ни да кандидат који освоји мањи број гласова бирача освоји Белу кућу. Управо је тако Џорџ Буш први пут постао председник. Други пут, приликом одмеравања снага 2004, имао је већину гласова бирача и већину електора, а сматра се да су гласови Американаца српског порекла тада били један од кључних фактора његове победе. Охајо, где они чине знатан део становништва, важи за државу која није већински ни демократска ни републиканска и која често одређује исход председничких избора. Тамошњи највећи дневник „Кливленд плејн дилер” обично је позивао читаоце да гласају за демократе, али те године није подржао никога. Верује се да је издавач дневника Алекс Мачаски одлучио да не стане иза демократа из протеста због њиховог бомбардовања Југославије 1999.
