Novosti online

Вештина решавања животних проблема

Када смо будни, поље наше свести заузимају одређени ментални токови, било да је реч о ономе што опажамо, што замишљамо или чега се сећамо. Мишљење може бити и вољна, на циљ усмерена активност – један облик рада. Тако, на пример, интезивно и дуго фокусирано размишљамо да бисмо нашли решење неког животног проблема који нас мучи.

Често се сматра да је начин на који неко мисли урођен, јер је израз природне интелигенције или талента са којим је неко дошао на овај свет. У извесној мери то може бити тачно, али је такође тачно да деца и одрасли могу научити да размишљају на аналитичан и систематичан начин. А када то науче, боље ће се носити са малим, средњим и великим проблемима са којима ће се сусретати у свакодневном животу.

Цела прича са подучавањем „технике решавања проблема” започела је деведесетих у једном поправном дому у Њу Мексику. Тада је један васпитач почео да сумња да ће анализа прошлости заиста бити од помоћи његовим малолетним штићеницима, тако да се одлучио да их подучава менталним вештинама које нису научили код куће, а које би им могле помоћи у животу. Иако је суштина ове технике остала иста, данас постоји више њених верзија које су прилагођене појединцима, групама и тимовима.

Дисциплина мишљења

Када се људи суоче са неким животним проблемом, тада покушавају да у тренутку смисле неко добро решење. Некада им то полази за руком, а некада не. Техника решавања проблема је састављена из пет менталних корака које је потребно направити да би се дошло до одлуке – избора најпримеренијег решења. Тајна успешности ове технике је управо у томе да се дисциплинује мишљење како би се проблеми решавали корак по корак, по логичном редоследу који омогућује ширину приступа и сагледавања могућих решења, њихових добрих и лоших страна, као и последица.

Први корак је дефинисање проблема. Људи треба да се запитају: Шта је заправо проблем? Неке проблеме је могуће лако дефинисати, друге много теже. Ако је проблем погрешно дефинисан, тада ће највероватније и следећи кораци бити погрешни.

Други корак је измишљање што више могућих решења. Не треба се усмерити на тражење „најбољег” решења, већ опустити и записивати сва могућа и немогућа решења која особи падају на памет. Ово је фаза креативности у којој су добродошле све, па и оне најглупље идеје. Одавно је примећено да је некада пут до најбољег решења управо преко неке глупе идеје, тј. да особа не би помислила на генијално решење да пре тога није чула неку глупу идеју. Зато у овом кораку није дозвољено критиковање и одбацивање „глупих” предлога решења. У овом кораку су једноставно све могуће идеје добродошле.

Трећи корак је анализа, критика и процена свих предложених решења из претходног корака. Особа (или група) размишља о разлозима за и против сваког предлога, као и о последицама које би његова примена могла имати. Размишља се и о околностима у којима би неки предлог могао да има предност.

Четврти корак следи из трећег – одлука за избор оног предлога решења за који је процена показала да је најпримеренији. Некада особа може изабрати неколико решења која ће применити у зависности од околности. Како је одлука, то јест избор, логична последица претходног промишљања, особа је доноси са сигурношћу.

Како сама одлука без стварне акције не решава проблем, пети корак јесте спровођење у дело изабраног решења за дати проблем, и процена у којој мери решава проблем.

Одлучивање у групи

Када особа дисциплинује своје размишљање и стекне навику да решавању различитих проблема приступа правећи пет корака, биће сигурна у своје изборе, јер они произлазе из ширег, а опет фокусираног размишљања. Чак и ако изабрано решење не доноси резултат, особа ће знати да је добро промислила. Примењујући ову технику, особа развија поверење у своје интелектуалне способности.

Када ову технику користе тимови или групе које заједнички решавају проблем, сви чланови тима морају знати који ментални корак група прави. Није добро ако је група у трећој или четвртој фази, а појединац у тиму каже: Ја сам сигуран да је проблем нешто сасвим друго!

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh