О вакцинацији животиња, информације смо потражили у Ветеринарском специјалистичком институту Ниш, установи од великог значаја за здравствену заштиту животиња. Наши саговорници су два доктора ветеринарске медицине: Зоран Раичевић, руководилац Сектора за здравствену заштиту Института и Марко Стојиљковић, виши стручни сарадник. Оба наша саговорника се баве епизоотиологијом, научном и практичном дисциплином посвећеној заразним болестима животиња. Зоран Раичевић је специјалиста епизоотиологије с преко тридесет година радног искуства, а Марко Стојиљковић је докторант на Факултету ветеринарске медицине у Београду.
Ко је оснивач Ветеринарског специјалистичког института и како се финансира његов рад?
Почетак обављања делатности којом се Институт бави се догодио 1941. године, када је формирано Ветеринарско одељење у Пастеровом заводу у Нишу.
Ветеринарски специјалистички институт Ниш је основала држава одлуком Владе Републике Србије, тако да је и данас држава оснивач Института.
Иако у државном власништву, Институт је установа која сама финансира свој рад наплатом пружених услуга. Притом, Институт обавља и од стране државе поверене послове, што наплаћује од Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Којим пословима се бави Ветеринарска специјалистички институт Ниш? Које услуге пружа својим корисницима? На ком подручју пружа своје услуге?
У Републици Србији постоји мрежа од дванаест ветеринарских института; два научна, у Београду и у Новом Саду, и десет специјалистичких ветеринарских института. Сви институти имају одређен део државне територије на коме обављају своју делатност. Ветеринарски специјалистички институт у Нишу је задужен за територију пет округа на Југу Србије: Нишавски, Пиротски, Топлички, Јабланички и Пчињски. Овај део чини око 15% укупне територије државе, а обухвата 28 локалних самоуправа.
Институт је организација акредитована и сертификована за обављање послова у две области, за шта су формирани и посебни сектори.
Сектор за лабораторијска испитивања се бави дијагностиком заразних и узгојних болести домаћих и дивљих животиња и микробиолошком и хемијском контролом исправности хране за животиње и хране за људе животињског порекла.
Сектор за здравствену заштиту се бави праћењем заразних и паразитских болести домаћих и дивљих животиња и предлаже одговарајуће мере како би се такве болести правовремено дијагностиковале и сузбијале.
Институт спроводи и мере дезинфекције, дезинсекције и дератизације, у циљу превенције, контроле и сузбијања заразних болести, у објектима у којима се примењује ХАЦЦП стандард и добра произвођачка пракса (фарме, производни, складишни и продајни простори у прехрамбеној индустрији и трговини прехрамбеним производима, као и транспортна возила).
Постоји посебно одељење у Институту за дистрибуцију биолошких препарата и лекова. Ово одељење дистрибуира вакцине, лекове и пратећи материјал овлашћеним ветеринарским станицама.
На основу Правилника о ванредним ситуацијама, четири института у земљи су додатно опремљена опремом потребном за брзо реаговање у случају епидемија или ванредних ситуација изазваних елементарним непогодама и другим ванредним догађајима. Такву опрему поседују институти у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу.
Имали смо прилике да употребимо опрему за брзо реаговање. Активно смо учествовали у сузбијању заразних болести, рецимо у сузбијању болести плавог језика код говеда 2014. године, после поплаве у Обреновцу 2014. године и у сузбијању болести квргаве коже говеда 2016. године.
Колико запослених има Ветеринарски специјалистички институт Ниш и каква је структура запослених?
Институт има укупно 35 запослених.
Пошто је ветеринарска медицина мултидисциплинарна по свом карактеру, запошљавамо девет доктора ветеринарске медицине, два дипломирана хемичара, по једног фармацеута, правника и економисту. Запошљавамо и ветеринарске техничаре, лабораторијске техничаре и раднике других струка.
Сви наши доктори ветеринарске медицине су специјалисти различитих специјалности, а имамо и два доктора наука и још четворо на докторским студијама.
Плански подмлађујемо кадар Института; очекујемо, рецимо, пријем два докторанта с Факултета ветеринарске медицине, само да буде укинута забрана запошљавања у јавном сектору.
Којим материјалним средствима располаже Институт?
У Нишу имамо комплекс на два хектара земљишта, сачињен од три зграде у којима обављао своју делатност, уз одговарајући магацински простор за смештај опреме и других средстава. Зграде су саграђене пре нешто више од педесет година, управо за намену за коју се и користе.
Наше лабораторије су акредитоване за све анализе потребне да би се испунили захтеви државе и других корисника услуга, а у складу са стандардом СРПС ИСО 17025. Опрема у лабораторијама је наменски набављена како би подржала поменуту акредитацију.
Поседујемо и одговарајућу опрему за рад у здравственој заштити: апарате за различите начине апликације средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, покретну санитарну кланицу и друго.
Ко су корисници ваших услуга?
Корисници наших услуга су, највећим делом, правна лица, предузећа која се баве узгојем животиња, производњом прехрамбених производа животињског порекла, трговином прехрамбеним производима и друга.
Пружамо услуге и ширем кругу корисника, рецимо преглед меса домаће или дивље свиње на трихинелу, утврђујемо узрок угинућа животиње и слично.
Често и пружамо савете из своје делатности. Стално нам стижу питања мејлом, на која одговарамо најредовније што можемо.
Ветеринарски институт се не бави вакцинацијом животиња?
Не, не бавимо се самом вакцинацијом.
Ветеринарски институти у Србији, међутим, имају врло важну улогу у вакцинацији животиња.
Правилником о спровођењу мера здравствене заштите животиња се, сваке године, прописује обавезна вакцинација одређених врста животиња против заразних болести за које се процењује да би се могле појавити или су већ присутне.
Вакцинацију спроводе овлашћене ветеринарске станице или ветеринарске службе великих произвођача стоке. Вакцина која се користи у обавезној вакцинацији се не набавља слободно, већ је држава набавља централизовано. За дистрибуцију вакцине су задужени ветеринарски институти.
Притом имамо важан задатак да вакцину дистрибуирамо корисницима правовремено и да очувамо њен квалитет, за шта користимо специјална возила. У дистрибуцији вакцине се формира хладан ланац, тако да вакцина није изложена екстремним утицајима који би је угрозили.
Разлог зашто се вакцине за обавезну вакцинацију животиња набављају на описани начин је, пре свега, у потреби да се прецизно прати спровођење обавезне вакцинације животиња. Тешко би било контролисати обавезну вакцинацију животиња да се вакцина слободно набавља.
Сваког месеца подносимо Управи за ветерину извештај о испорученим вакцинама и њиховој употреби, на основу чега Ветеринарска инспекција контролише спровођење вакцинације.
Наведено обезбеђује свеобухватну и квалитетну вакцинацију животиња, без могућности злоупотреба и избегавања.
Потпуно исто се ради и са средствима за обавезну дијагностику домаћих животиња.
У чему је значај вакцинације животиња?
Ми ветеринари волимо да кажемо да лекари лече човека, а ветеринари лече човечанство. Све је у ветеринарској медицини, у крајњем, везано за здравље људи.
Изречено важи и за вакцинацију животиња. Вакцинацијом животиња се спречава појава зооноза, болести од којих обољевају и животиње и људи. Најбољи пример је беснило.
Вакцинацијом животиња се сузбијају и друге болести животиња, што је предуслов за производњу здравих прехрамбених производа животињског порекла.
Огроман је значај вакцинације животиња за одржавање сточног фонда. Велика епидемија неке заразне сточне болести би могла да доведе до врло тешких економских последица.
Које су последице пропуштања обавезне вакцинације животиња?
Искорењивање заразних болести је општи стратешки циљ савременог друштва.
Ниједна домаћа животиња не може ући у легалан промет уколико није прописно вакцинисана. У међународној трговини, да би извозила своје прехрамбене производе животињског порекла, земља мора да има статус земље слободне од одређених заразних болести животиња.
Да би вакцинација дала жељени резултат, потребно је имунизовати одговарајући део популације животиње. Уколико се постигне одговарајући степен имунитета у популацији неке домаће животиње, кампања вакцинације се сматра успешном, што у комбинацији са другим мерама превенције и контроле заразних болести које се примењују, повећава шансе за успешно искорењивање болести. За већину болести, потребно је да буде вакцинисано преко 80% популације животиња, а за неке изразито заразне болести и преко 90% популације.
Да ли су на домаћем тржишту доступне квалитетне вакцине намењене животињама? Где се производе вакцине које користите? Да ли су цене вакцина сразмерне значају вакцинације животиња?
У Србији су раније постојала два произвођача вакцина за животиње, Ветеринарски заводи у Земуну и у Суботици. Сада се производњом вакцина бави само Завод у Суботици који производи вакцину против класичне куге свиња и против атипичне куге перади, као и више других вакцина чија примена није обавезна.
Остале вакцине долазе из увоза. Вакцине које се обавезно примењују, а вакцинација се финансира из буџета Републике Србије, надлежно Министарство набавља у поступку јавне набавке, централизовано, а дистрибуција се обавља на већ описани начин. Квалитет набављених вакцина и дијагностичких средстава контролише Агенција за лекове и медицинска средства Србије. Употребљавамо вакцине из Шпаније, Марока, Чешке…
Што се цене вакцина тиче, јасно је да је свака превентива јефтинија него сузбијање заразне болести.
Много већи проблем је појава заразних болести животиња за које не постоји вакцина, као што је афричка куга свиња.
Да ли вакцинација животиња има штетних последица и којих? Да ли је оправдано избегавати вакцинацију животиња?
У ветерини, на срећу, нема кампања које пропагирају избегавање вакцинације животиња против заразних болести, као што се јављају у вези с вакцинацијом људи.
Уколико се вакцина на животињи правилно примени, нема штетних последица. Строго водимо рачуна да се вакцинишу само потпуно здраве животиње, које не болују од болести које би им ослабиле имунитет и животиње које нису раније примале лекове са сличним дејством.
У надлежности Института је да прати реакције вакцинисаних животиња на вакцину и о томе извештава Управу за ветерину. Мали је број пријава нежељених реакција на вакцине од стране надлежних ветеринарских станица, а када се то деси, Управа за ветерину је дефинисала процедуре којима се утврђује да ли је вакцина заиста изазвала нежељену реакцију. У текућој години није било пријаве нежељених реакција на вакцине на подручју које је под надзором Ветеринарског специјалистичког института Ниш.
Вакцинација животиња не утиче ни на који начин на здравствену исправност и квалитет меса, млека и других прехрамбених производа, уколико се испоштује каренца коју је произвођач вакцине прописао. Управо супротно, појава заразних болести животиња утиче негативно на здравствену исправност и квалитет прехрамбених производа животињског порекла.
У вези с овим, треба знати и да се животиње намењене клању не вакцинишу.
Вакцине за животиње су потпуно безбедне и уколико се чувају и примењују у складу са упутсвима, не могу угрозити здравље ни животиња ни људи.
Ниш, јун 2019. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)