Novosti online

Википедија на српском језику обележила 13. рођендан

Википедија на српском језику обележила је вечерас 13 година од настанка окупљањем уредника у канцеларији у Београду.

Википедија на српском језику настала је 2003. године захваљујући ентузијазму неколико добровољаца Викимедије Србије, који су почели да је стварају, након раздвајања Википедије на српскохрватском језику на српску и хрватску верзију.

У првој години Википедија на српском језику је имала 150 чланака, а цамо три године касније 100.000 чланака.

Данас Википедија на српском језику има више од 330.000 чланака, и тај број расте из дана у дан, рекао је Танјугу председник Викимедије Србије Филип Маљковић.

„Заједница која је разнолика доприноси са 30 до 40 чланака дневно, а надам се да ћемо ускоро прославити јубилеј од написаних пола милиона чланака. Википедија, увек подсећамо, треба да буде само полазна тачка информисања, а не једини извор информација”, рекао је Маљковић.

Менаџер комуникација Викимедије Ивана Гусларевић рекла је да Википедија на српском језику има 175.470 регистованих корисника и скоро 1.000 активних уредника.

„Срећни смо што је добро развијамо и што је она највећа јужнословенка википедија, и налази се на 28. месту од 288 википедија”, рекла је Гусларевић.

Први чланак на Википедији на српском језику био је о ГНУ лиценцама на којима се заснивао садржај на Википедији.

Др специјалиста ваздухопловне и хипербаричне медицине у пензији Милорад Димић почео је да уређује чланке за Википеђу пре осам година. Од тада активно уређује странице скоро свакодневно.

Он каже да се на ту идеју одлучио јер је уочио значај популаризације одређених, недовољно познатих грана медицине, а посебно области за коју је специјализован.

До сада је, како каже, уредио око 1.000 чланака, а осим о медицини написао је и велики број чланака из историје Ниша, из области културе, спорта и осталих области.

Како каже, првенствено је желео да кроз уређивање појединих интересантних тема из медицине, „стане на пут” бројним дезинформацијама које се појављују када је реч о области популарне медицине.

Желео је и да своје слободно време искористи за умни рад, који је веома битан за ментално здравље особа у његовим годинама.

„Надам се да ћу допринети стручном образовању јавности јер иза сваког чланка стоји валидна литература”, казао је Димић. (Танјуг)

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh