Вишак бирача у Јединственом бирачком списку које је надлежно министарство објавило у понедељак, наводећи да их има 7.000.095 уписаних, јесу грађани регистровани на Косову и Метохији, сагласили су се министарка Кори Удовички и председник Републичке изборне комисије (РИК) Дејан Ђурђевић после неколико дана недоумица о броју бирача који ће изаћи на ове изборе. Овај списак је прексиноћ коригован и тренутно је регистровано 6.734.802 бирача на списковима за бирачка места која су била отворена и 2014. године. То је за 31.196 бирача мање него те године, саопштило је Министарство државне управе и локалне самоуправе.
Објашњење РИК-а и ресорног министарства како је могуће да је за две године бирачко тело увећано за 234.097 бирача, у земљи коју сваке године напусти 30.000 људи и у којој годишње умре барем 35.000 људи више него што се роди, тражило је више политичких партија а јуче и „Покрет за преокрет“ Јанка Веселиновића.
Како је у изјави Танјугу објаснила министарка Удовички, већи број који се појавио на сајту њеног министарства представља укупан број имена која се данас налазе у бази, укључујући и бирачка места на КиМ, где се избори не спроводе од 1999. Она је поручила да се ти спискови и имена не дирају и да за њих неће бити штампани изводи.
С њом се сагласио и председник Републичке изборне комисије Дејан Ђурђевић, који је додао да је потребно водити рачуна да се од 1999. у појединим општинама Косова и Метохије, попут Ђаковице, Глоговца, Суве реке, Урошевца, не спроводе избори из безбедносних разлога.
„Према правилима РИК-а, бирачи који су уписани на списак на територији тих општина не улазе у укупан број бирача. Та разлика од 260.000 до 270.000 бирача последица је тога што службеник Министарства државне управе и локалне самоуправе, приликом објављивања информације на сајту, није водио рачуна о одредби упутства за спровођење избора”, рекао је Ђурђевић.
И број од око 6,7 милиона бирача је, међутим, дискутабилан, истичу истраживачи јавног мњења, јер сви ти људи нису у Србији. На то годинама подсећају истраживачи Цесида, рецимо, када се говори о излазности на неке изборе.
Срђан Богосављевић, директор Ипсос Стратеџик маркетинга, за „Политику” објашњава да је од 6,7 милиона уписаних бирача, између 1,1 и 1,3 (па можда и више) милиона – ван земље. Они могу да гласају само кад су у Србији, што значи да постоји највише 5,7 милиона расположивих бирача, а Богосављевићева је процена да је у питању 5,3 милиона бирача. То значи да је излазност од 3,5 до четири милиона врло добар одзив, истиче он.
Подсетимо, на првим вишестраначким изборима 1990. године било је 7.044.797 уписаних бирача, а и излазност је тада била највећа. Број изашлих бирача је, према званичним подацима, с временом углавном опадао.
Јединствени бирачки списак води Министарство државне управе и локалне самоуправе, док део бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе ажурира општинска, односно градска управа као поверени посао. Ажурирање дела бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе од стране општинске, односно градске управе обухвата: упис, брисање, измене, допуне или исправке по службеној дужности или на захтев грађана, о чему се доноси одговарајуће решење.
Али и после петооктобарских промена, аутоматизације и редовног ажурирања, па и тврдњи стручњака да су могућности злоупотребе практично никакве, бирачки списак је под сенком сумње уочи сваких избора. Пре ове грешке Министарства државне управе и локалне самоуправе, Либерално-демократска партија је осумњичила власти да се манипулише списком бирача у Прибоју, јер је у званични бирачки списак уписано 28.628 грађана Прибоја са правом гласа, док, према последњем попису из 2011. године, у овој општини на Лиму живе 27.133 особе.
У надлежном министарству су тада за наш лист рекли да је могуће да је попис „фактичко стање”, док се на бирачком списку налазе сви они који имају право да изађу на биралишта. Тада су објашњавали да је могуће и да је до овог „раскорака” у Прибоју дошло јер умрла лица још нису прошла кроз матичне књиге, па промена није стигла до МУП-а.
Из прибојског ЛДП-а су тада навели и да велики број грађана из општине Рудо (БиХ) има право гласа у општини Прибој и да то своје право редовно користе и излазе како на локалне, тако и на парламентарне изборе у Прибоју.
То је, чини се, случај и у неким другим пограничним местима. Приликом прошлогодишњих ванредних локалних избора у Медвеђи такође је било регистровано више бирача него становника – и то 3.000 више. Према резултатима избора и слици на терену на дан гласања, установљено је, рецимо, да је око 900 Албанаца стигло са територије КиМ и (у складу са законом, јер су пријављени у општини Медвеђа) гласало.
Тада је Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, за „Вечерње новости” изјавио да „нелогичности” не значе да је нетачна листа гласача: „Изборни спискови су технички исправни и не би било добро да је на њима много мање људи него што их је евидентирано на попису. Једноставно је објашњење: око милион и по наших грађана живи у иностранству и они нису пописани, али су зато њихова имена у бирачком списку.”
Вуковић сматра да би ипак требало да се направи рез, па да држављанство не буде једини основ за стицање бирачког права, већ да услов буде и то да гласач заиста живи на територији наше земље.
РИК је јуче саопштио да, у складу са Упутством за спровођење избора расписаних за 24. април, укупан број бирача објављује управо Републичка изборна комисија, и то најкасније 10. априла.
