Већина испитаника стекла је факултетску диплому пре одласка из Србије.
Три четвртине високообразованих припадника наше дијаспоре за сада не размишљају да се врате у Србију, показало је најновије истраживање Министарства за демографију и популациону политику, Републичког завода за статистику и „Центра за живот”.
Студија која је урађена на репрезентативном узорку испитаника старости од 25 до 65 година, који живе у 33 земље света, открила је да 43 одсто исељеника није спремно да улаже своје ресурсе у развој матице. Сваки четврти академац у дијаспори изјавио је да није у могућности да улаже у развој Србије, док 18 одсто њих не жели да улаже у отаџбину.
Истраживање под називом „Карактеристике и ставови висококвалификоване дијаспоре и повратника” такође је показало да сваки четврти исељеник планира да се врати у Србију, али под одређеним условима – када заврши професионалну каријеру, тек ако пронађе добар посао у Србији, када стекне довољно финансијских средстава за започињање сопственог бизниса у матици или када стекне довољно професионалног искуства.
Испитујући разлоге због којих су наши високообразовани суграђани спаковали кофере и своје место под сунцем потражили у иностранству, истраживачи су дошли до закључка да је за већину њих главни разлог за одлазак из Србије био школовање и усавршавање у иностранству, односно посао. Емигранти су наводили и економске разлоге, ратна дешавања на просторима бивше СФРЈ, друштвено-политичку ситуацију у земљи, личне разлоге и системску корупцију. Највише испитаника отишло је тако што су аплицирали на жељени факултет и добили стипендију, преко програма размене студената и државних стипендија отишло је 12 одсто испитаника, док је исти број њих емотивно и финансијски био подржан од стране породице (и)ли рођака. Занимљиво је да током боравка у иностранству сваки пети академац није остварио никакве контакте са дијаспором, нити је то желео.
Када су истраживачи упитали емигранте шта би их мотивисало да се врате, закључили су да главни мотив за повратак у матицу високообразованој дијаспори представља обезбеђен добро плаћен посао у струци и повољни услови за започињање сопственог бизниса – подршка државе. Повољни стамбени кредити нису препознати као битан мотив за повратак у Србију. Осим тога, нашу дијаспору би знатно мотивисали стабилна политичка и економска ситуација и владавина права, смањен степен непотизма, корупције и криминала, измењен систем вредности, пензија, бољи стандард и боље стање у научноистраживачком сектору.
Од укупног броја анкетираних лица око 80 процената њих није реализовало ниједан заједнички пројекат са колегама из Србије. Као главне препреке на том путу испитаници су навели компликовану администрацију и организацију пословања, непостојање адекватних услова и недостатак професионализма и одговорности у пословању. Више од половине испитаника изјавило је да нису чланови неке од наших заједница или удружења у дијаспори. Међутим, занимљиво је да је знатно већи број исељеника – 40 одсто њих, учлањен у неко међународно професионално удружење.
Највећи број анкетираних сматра да црква нема важну улогу у њиховом животу у дијаспори, а четвртина је навела да је везана за верску институцију због осећаја националне припадности, културе и традиције, иако у цркву не одлази често. Свега шест одсто испитаника изјавило је да црква заузима посебно место у њиховом животу и да одлазе редовно на службе.
Већина учесника овог истраживања живи у Сједињеним Америчким Државама и Немачкој. На трећем месту према броју анкетираних је Канада, следе Аустрија, Аустралија и Велика Британија. Просечна дужина боравка у иностранству је 11,6 година – у дијаспори најдуже бораве стручњаци из области природно-математичких наука, а најкраће стручњаци који се баве уметношћу.
Већина испитаника – 77 одсто њих – стекла је факултетску диплому пре одласка из Србије, а титулу доктора наука 40 одсто њих. Посматрано према области образовања, највећи број испитаника има диплому из области техничко-технолошких наука, следе стручњаци из области друштвено-хуманистичких наука, природно-математичких, као и медицинских наука. Више од половине испитаника највиши степен образовања стекао је у иностранству, пре свега у Америци, Немачкој, Великој Британији, Шпанији и Француској.