Награде Печат времена за књижевност и Печат времена за науку и друштвену теорију за 2015. годину, одлукама жирија донетим на завршним седницама одржаним 3. маја у Београду, додељене су Миловану Витезовићу за књигу Вук наш насушни („Православна реч“, Нови Сад, 2015) – за науку и друштвену теорију и Владимиру Кецмановићу за роман Осама („Лагуна“, Београд, 2015) – за књижевно-уметничко стваралаштво.
Признања Печат времена, недељник „Печат” установио је 2011. године. Сада се додељују шести пут заредом.
Награду чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара.
Печат времена за науку и друштвену теорију и Печат времена за књижевност, додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.
Награда се лауреатима традиционално уручује 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког (покровитељ Награде Печат времена).
Овогодишњим добитницима признање ће бити свечано уручено у четвртак 12. маја 2016. године у 13 часова у Звездара театру у Београду. Одлуку о Награди Печат времена за књижевност донео је жири у саставу: проф. др Јован Попов (председник), Верољуб Вукашиновић, Бранко Стојановић, Љиљана Богдановић и мр Владимир Димитријевић.
О добитницима Награде Печат времена за дело из области науке и друштвене теорије одлучио је жири у саставу: проф. др Ратко Марковић (председник), проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић.
Печат времена за књижевност до сада су добили – Матија Бећковић (2011), Рајко Петров Ного (2012), Милован Данојлић (2013), Иван Негришорац (2014), Никола Маловић и Славица Гароња (2015); Печат времена за науку и друштвену теорију био је додељен Милораду Екмечићу (2011), Чедомиру Попову (2012), Милу Ломпару и Славенку Терзићу (2013), Василију Крестићу (2014) и Злати Бојовић и Слободану Вуковићу (2015).
Кецмановић: За једне сам десничар, за друге лажни патриота
С обзиром да ме једни третирају као „десничара”, други као „лажног патриоту”, трећи као претерано читаног, а сви заједно као безобразног, жирији су ме низ година заобилазили, па сам навикао да живим без награда, и није ми лоше ишло.
Када сам, међутим, почетком ове године добио велику новоустановљену награду Андрићевог института у Вишеграду, био сам истински почаствован. Радује ме и награда Печат времена, коју су пре мене добили неки значајни људи, а жао ми је што је мој роман у најужем избору морао да се бори са књигама Радована Белог Марковића и Ђорђа Сладоја, старијих колега које волим и ценим и који заслужују свако признање.
Витезовић: Вук је образовао народ
Велика је част да се моје име, у области за коју сам награђен, појављује уз имена Милорада Екмечића, Чедомира Попова, Мила Ломпара и Славенка Терзића, Василија Крестића, Злате Бојовић и Слободана Вуковића. Можда је најбоље да уместо сваке изјаве која мора бити пристрасна, цитирам део образложења жирија: Монографија Милована Витезовића, другачија је од досадашњих посвећених Вуку.
Витезовић је на Вуков начин испричао Вуков живот. Вукову биографију није писао као научник, сувим, строгим језиком и стилом, у којој су важније фусноте од оригиналног текста. Живот Вуков повезује се са народном историјом.(…) Витезовић га је описивао као књижевник, живим, сочним и присним, готово фамилијарним реченицама. О Вуковом животу на нашем језику има, јамачно, научно значајнијих монографија, али тешко да има лепше написане од ове Витезовићеве. Витезовићевом књигом о Вуку украшена је сва наша књижевност о Вуку.
Шта додати овој оцени? Да додам нешто из књиге: Карађорђе и Милош су образовали српску државу. А Вук је образовао народ.
