Војна академија сутра обележава свој дан, 16. март, у знак сећања на исти датум из 1850. године када је кнез Александар Карађорђевић одобрио оснивање прве Артиљеријске школе у тадашњој Србији.

Артиљеријска школа званично је постала прва војна високошколска установа у Србији, чију традицију наставља Војна академија, која се у међувремену мењала и прилагођавала потребама државе и војске.

После српско-турских ратова 1876-1878. године, Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и држава, што је довело и до промена у тадашњем војном школству.

Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује, а тадашњи министар војни Јован Мишковић одредио је комисију која је израдила „Пројект Закона за устројство Војне академије”.

Народна скупштина потом је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.

Током година, организација и структура Војне академије се мењала, али је основни циљ, школовање младих за војни позив, остао исти.

Јединствена Војна академија, намењена школовању официра за потребе свих родова и служби, налази се од 2006. у Београду, а од 2007. и девојке први пут у историји могу да студирају на тој војнообразовној установи. (Бета)