• Gradovi

    Vrhovni sud Hrvatske ukinuo rešenje o izručenju Ismaila Morina Srbiji

    Veće Vrhovnog suda ukinulo je rešenje o izručenju albanskog državljanina Ismaila Morina Srbiji koja ga traži zbog izazivanja nereda na fudbalskoj utakmici izmedju Srbije i Albanije 2014. godine.

    Predmet je upućen prvostepenom sudu, dubrovačkom Županijskom sudu, na ponovno odlučivanje, javila je agencija Hina.

    Morinu, koji je po poternici u junu uhapšen na dubrovačkom području, Srbija tereti da je pre tri godine, upravljajući dronom koji je nosio nacionalistička obeležja s kartom takozvane Velike Albanije, prekinuo fudbalsku utakmicu reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu.

    Županijski sud u Dubrovniku je prvostepenim rešenjem utvrdio kako su ispunjene sve zakonske pretpostavke za Morinino izručenje Srbiji, a na tu se sudsku odluku Morina žalio.

    Vrhovni sud je rešenje dubrovačkog suda ispitivao po službenoj dužnosti i utvrdio da je taj prvostepeni sud počinio bitne povrede odredaba kaznenog postupka, budući da je izreka rešenja nerazumljiva jer u obrazloženju nisu navedeni razlozi o svim odlučnim činjenicama.

    Vrhovni sud je na internet stanici objavio da je izrečeno prvostepeno rešenja nejasno jer samo navodi da se udovoljava zakonskim pretpostavkama za izručenje, a ne i na temelju koje odluke se izručenje traži, iako je Ministarstvo pravde Srbije u molbi kao razloge izručenja navelo kazneno delo za koje tereti okrivljenika.

    Hina navodi da je hrvatsko Ministarstvo unutarnjih poslova navodno od Ismaila Morina primilo zahtev za azil.

    Prema pisanju medija, albanski ministar pravosudja Gazmend Bardi zatražio je od hrvatskih vlasti da ne odobre zahtev za izručenjem uz obrazloženje da je albanski državljanin Ismail Morina ugrožen zbog politički motiviranog progona ili diskriminacije.

    Link Izvora

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Љубомир Костић

      12. августа 2017. at 09:20

      Докле ћемо да се понижавамо придајући медијску пажњу захтевима за изручење страних држављана домаћем правосуђу у којима су нам шансе за успех минималне? Држава Србија се у свету не сматра правномдржавом, а у земљи Србији не постоји владавина права – то бисмо морали јендом да схватимо. Не ради се само о процени Европске уније, која би могла бити условљена и сасвим другим, а не стручним и објективним разлозима. Ради се о једној врло једноставној истини. Правни систем Републике Србије није добар, заостаје за цивилизацијским нормама које су прихваћене широм света, а друге државе су те чињенице потпуно свесне.

      Јавност не треба да заборави да је, рецимо, Богољуб Карић био оптужен за озбиљна кривична дела, да се од кривичног прогона склонио у (нама политички наклоњену) Русију и да је тамо боравио док оптужбе нису застареле. Да ли нас стварно руске власти мрзе, па нису желеле да изруче оптуженог? Не. И у овом и у другим случајевима органи страних земаља знају да је правосуђе у Србији лоше и да би се оптуженом угрозила основна људска права уколико би се нашао у рукама српских органа гоњења.

      Владање државом које као инструмент има кривични прогон политичких опонената или других људи који власти из било ког разлога сметају је одавно напуштено у цивилизованом свету. Да неко буде у притвору, па да буде ослобођен и постане министар, а да нико из правосуђа не сноси никакве последице због тога – то је скандал. Да за председником општине буде издата потерница, да се тај председник општине сам преда после одређеног времена (а баш у тренутку кадаје у току штрајк адвоката), да се испостави да председник општине није крив и да се појави поново у политици као кандидат политичких снага које су биле на власти и у време када је против њега вођен кривични поступак – то је невероватан обрт. Притом, наравно, нико није ни на који начин објаснио како је све то могуће, нити знамо да ли су и какве последице сносили доносиоци, очигледно погрешних одлука, о притвору и потерници.

      Прва замерка Европске уније у вези с владавином права у Србији није, како се нама представља, везана за Косово и Метохију. Прва замерка се односи на постојање кривичних дела везаних за злоупотребу овлашћења у привреди. Оно чиме се ми сладимо читајући сензационалистичке текстове о хапшењима политичара, привредника, инспектора и других виђених личности, добрим делом у другим земљама уопште не постоји. Испод је савремених цивилизацијских стандарда прописати кажњива дела како би се у сваком тренутку имао алиби за кривични прогон руководиолаца у државној управи или јавним предузећима или привредника.

      И после се чудимо како стране државе не желе да нам изруче људе осумњичене за очигледне злочине.

      Љубомир Костић

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com