Првог дана после избора јасно је да су напредњаци освојили власт у Војводини и великом броју локалних самоуправа – што је Александру Вучићу било веома важно и због чега је, између осталог, одлучио да иде на ванредне парламентарне изборе. Јасно је и да су напредњаци успели да добију 60.000 до 100.000 гласова више него на прошлим изборима, али да су освојили 27 мандата мање јер су готово све опозиционе листе, изгледа, успеле да прескоче цензус. Иако je њихова листа освојила 131 мандат, довољнo да сами формирају владу, већи број изборних листа које су овог пута ушле у Скупштину Србије смањио је простор СНС-у, што наговештава знатно динамичнији парламент него у последње две године. У нови сазив скупштине ушле су три странке деснице, које су против НАТО-а и ЕУ, СРС и коалиција ДСС–Двери (уколико не склизне испод цензуса), али и покрет „Доста је било”, изразито критичан према Вучићевим економским потезима, који предводи бивши министар привреде Саша Радуловић. Сви се они заклињу да ће наступати као најоштрија опозиција Александру Вучићу и његовој влади.

Ако Вучић и у овој констелацији односа буде доминирао онако како је то чинио од 2014. године, то ће његову позицију јаког лидера учинити још значајнијом. И пре ових избора постојале су оцене да је својом снагом превазишао Бориса Тадића када је био најмоћнији политичар у Србији, те да је садашњи политички ранг раван оном који је имао Слободан Милошевић на почетку вишестраначја, после избора 1990. године.

Док Вучићу, који је освојио више гласова него пре две године, али је због веће излазности остао на истом проценту, стижу честитке из света, јасно је да ће нова влада наставити у истом, европском смеру да води земљу. Велико је питање да ли ће то чинити и са старим коалиционим партнером – Социјалистичком партијом Србије.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ