Vujović: RTS i dalje na budžetu
Javni medijski servis i naredne godine dobijaće deo sredstava iz republičkog budžeta, jer sopstveni prihodi tog preduzeća nisu dobri kao što je očekivano, izjavio je Vujović. On je, na konferenciji za medije, rekao da će ta podrška ostati na postojećem nivou. „Mi ćemo i naredne godine nastaviti da podržavamo javni servis. Očekivali smo da će mnogo veći deo sredstava da se alimentira iz sopstvenih prihoda i naplate, ali rezultati nisu dobri onoliko koliko se očekivalo“, kazao je Vujović.
BEOGRAD – Ministar finansija Dušan Vujović je rekao danas da su predlogom budžeta za iduću godinu predviđeni i troškovi za predstojeće izbore i da tu neće biti nikakvih problema sa stanovišta budžeta.
„Očekujemo da će ovo nivelisanje koje smo uradili biti dovoljno bez obzira na to koje će odluke biti donete u narednim mesecima“, rekao je Vujović odgovarajući na pitanje novinara koliki je rizik na ostvarenje projekcije budžeta za 2017. ako dođe do raspisivanja opštih izbora.
On je rekao da je naredna godina sa stanovišta neposrednih efekta na budžet plarnarana kao izborna godina, tako da su „osnovne svote već bile planirane u predviđenim limitima“.
„Samo je reč bila o tome koliko je dopunski bilo potrebno opredeliti za eventualni drugi krug predsedničkih.
Za razliku od prošle godine kada to nije bilo planirano budžetom i sve moralo da se izfinansira iz tekuće budžetske rezerve, za narednu godinu je to planirano“, naveo je Vujović.
Prema njegovim rečima, predsednički izbori neće uticati negativno na rejting Srbije, pošto je on dobar i sve je bolji.
Vujović je naglasio da, takođe, ne postoji opasnost da investitori zbog održavanja izbora budu oprezniji kada donose odluku o svojim investicijama u našoj zemlji.
Ministar finansija je podsetio da je premijer najavio da će kampanja biti kratka da bi troškovi bili manji.
Budžet u Skupštini u ponedeljak
Vujović je izjavio da bi u ponedeljak budžet za 2017. trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima.
Vujović je, na konferenciji za medije u Vladi Srbije, rekao da zatim sledi rasprava o amandmanima i pratećim zakonima i da bi čitav proces mogao da se „prelije“ i na vikend.
Ministar je rekao, kada je reč o kretanju dugova, da se očekuje da se zaustave na nivou od 73.5 odsto BDP-a
„To je naše očekivano stanje 31. decembra“, rekao je Vujović.
Na kraju sledeće godine, dodao je, dug bi mogao da bude smanjen na 72,8 odsto.
„Razlika je 0,7 odsto, što nije mnogo, ali je značajno, jer će rast BDP-a i cena duga omogućiti veće efekte pozajmljivanja“, rekao je Vujović.
Dug na kraju 2016. biće 73,5 odsto BDP-a
Vujović je rekao da će se javni dug Srbije na kraju 2016. zaustaviti na 73,5 odsto BDP-a, ističući da ćemo u narednom periodu imati stalni pad duga.
“To je očekivano stanje na 31. decembar ove godine”, rekao je Vujović.
Kako je rekao, javni dug će tako biti smanjen iako su preuzeti i stari dugovi za Petrohemiju i ostala preduzeha, gde je postojao društveni interes da ih država preuzme
“Na kraju sledeće godine imaćemo dug od 72,8 odsto, razlika u odnosu na kraj ove godine viće 0,7 odsto, što nije mnogo, ali je značajno”, naglasio je Vujović.
On je rekao da će biti povehan rast bdp-a, kao i efekti pozajmljivanja.
“Imaćemo stalni i stabilni pad javnog duga”, poručio je Vujović i dodao da vlada želi aktivno da kontroliše devizne rizike.
Prema njegovim rečima, vlada planira da u toku 2017. smanji zaudženost u dolarima, sa devet na 8,5 milijardi, ali da poveća u evrima sa 10,1 na 10,9 milijardi, kao i da poveća u dinarima.
On je rekao da će dug biti 25,6 milijardi evra dug, ali će procenat realno u odnosu na BDP biti manji i počeće da pada, a cilj je da bude na nivou Mastrihta, koliko je u zemljama EU.
Smanjujemo udeo plata javnog sektora u BDP-u
Ministar finansija je rekao da se Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om da se smanjuje udeo plata javnog sektora u BDP-u i da je cilj da se spusti na iznos od oko osam odsto.
Vujović je kazao odgovrajući na pitanja novinara da će trend smanjivanja tog udela biti nastavljen i i pored povećavanja plata.
Ministar je poručio da će efikasnost javnog sektora stvoriti prostor i za povećanje plata.
“Mi smo se sa MMF dogovorili da će udeo plata u javnom sketoru blago da se smanjuje kao udeo u BDP.
Nastavljamo trend i pored povećanja plata Trend smanjivanja se nastavlja, ali vrlo malo 0,1 odsto i prema tome mi se nalazimo na projektovanom nivou od 8,4 odsto sa tendencijom da se spustimo na osam odsto, što je dugoročni cilj”, rekao je Vujović.
Prema njegovim rečima, još nedostaju zakoni koji na nivou sektora i preciznije definišu pravila i indeksaciju plata.
“Očekujem da ćemo okvir koji smo mi postavili, a koji je dosta konzervativan, ostvariti u toku naredne godine. To su vrlo realni ciljevi, iademo u svim oblastima da za nekoliko godina dođeno do nivoa koji su održivi”, rekao je Vujović.
On je naglasio da će javni sektor kada bude efiaksniji i smanji broj ljud imati prostor i da povećava broj ljudi, ali i plate i kao apsolutni iznos i kao dopunski iznos.
Očekivanja u 2017: Javni dug 72,8 odsto BDP-a, inflacija 2,4%
Vujović je naveo da vlada radi na tome da zaustavi trend rasta javnog duga kako bi on krenuo da pada prema ciljnim veličinama koje predlaže Sporazum iz Mastrihta.
„Očekujemo da će javni dug biti 73,5 posto BDP-a na kraju ove godine, a da će na kraju sledeće godine on biti smanjen na 72,8 posto. To je neka razlika od 0,7 posto. To nije mnogo, ali je značajno, zato što će rast BDP-a i smanjenje duga omogućiti da imamo veće efekte pozajmljivanja nego trošak“, rekao je Vujović na konferenciji za novinare.
To će, kako je objasnio, omogućiti da pređemo na liniju stalnog stabilnog pada i da aktivno kontrolišemo devizne rizike.
Vujović je, na predstavljanju Predloga zakona o budžetu za 2017, rekao da je taj dokument urađen na temelju konzervativne projekcije rasta prihoda, uz projektovani realni rast BDP-a od 3,0 odsto, i takozvani BDP deflator od 1,6 posto.
Posebno je istakao to što se u Predlogu budžeta u kategoriji koja se odnosi na projektne zajmove, koja je postojala i ranije, prvi put sada precizira koliko ćemo kojih kredita realizovati u svakoj budžetskoj godini.
Time se, dodao je, uvodi dopunski element transparentnosti i dopunski element obaveze ministarstava da redovno izveštavaju o realizaciji projekata „da svi znamo šta smo obećali a šta smo ostvarili“.
„Želimo da smanjimo količinu sredstava koja su dogovorena, a nisu povučena, nisu iskorišćena“, naglasio je Vujović.
Ministar je naveo da je za narednu godinu očekivana inflacija potrošačkih cena od 2,4 posto.
Dodao je, takođe, da je plan da se u toku 2017. godine smanji zaduženost u dolarima sa devet milijardi na osam i po milijardi dolara, a da se blago poveća zaduženost u evrima sa 10,1 milijardi na 10,9 milijardi, kao i da se poveća zaduženost u dinarima.
Dug će rasti nominalno, ali će realno u odnosu na BDP početi da pada i očekuje da će ta cifra padati u narednim godinama dinamikom koja će nas dovesti ispod nivoa Mastrihta, poručio je Vujović.
2017. za kapitalne investicije 147 milijardi dinara
Ministar finansija je rekao da ukupne kapitalne investicije u predlogu budžeta za 2017. godinu iznose 147 milijardi dinara.
On je kazao da su povećani kapitalni rashodi projektovanim zajmovima i da će iznositi 94 milijarde dinara.
“Sada se sa dodavanjem projektnih zajmova to povećava na 94 miliajrde, što je 2,1 odsto BDP, a ako se tome dodaju projekti na nivou lokalnih samouprava i putevi Srbije, kapitalne invesiticije dostižzu skoro 147 milijardi dinara , to je jest 3,3 odsto BDP-a”, naglasio je Vujović.
Kako je rekao, ako se tome doda još onaj deo subvencija koji ima kapitalni karatker, a to su kamate i subvencije za investicije onda se približavamo nivou od četiri odsto, za koji se smatra da je dobar i prihvatljiv nivo javih investicija na dugi rok.
“Mislim da ćemo to ostvariti već 2017. a da ćemo stabilizovati na poželjnom nivou u narednim godinama. To je sadejstvo javnog i privatnog setora”, rekao je Vuković.
On je istakao da država ulaže u infratrukturu i priprema tako teren za privatne invesitcije, domaće i strane.
“Cilj je da subvencije budu što efikasnije i tu ćemo imati nastavk politike iz prošlosti, a druga stana je kapitalna strana odnosno kapitalni rashodi i to je ključna veza ovog i prošlog budžeta. Oni su mnogo veći i uključuju pomenutih 43,5 milijardi projektnih zajmova”, rekao je Vujović.
On je dodao da zato naši kapitalni rashodi ukupno iznose 94 milijarde.
“Setite se prethodnih godina, to je bilo na nivoou 41 ili 42 milijarde u planu, ali nešto manje u realizaciji”, kazao je ministar finansija.
Izmene zakona – kom opanci, kom obojci
Vujović je izjavio da će biti predložene promene zakona kojim će biti data osnova da se započeti proces privatizacije fudbalskih klubova završi i usaglasi primena našeg zakonodavstva o PDV-u sa evropskim normama.
„To sve što se dešavalo u prošlosti ne znači da treba da se troši vreme da raspetljavaju nemoguće situacije… Tamo gde su procesi započeti treba da se završe kako su započeti, to je nas prisup“, rekao je Vujović na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje zašto taj posao nije završen do kraja.
Kako je rekao, „biće ponuđena rešenja parlamentu kako bismo imali novu osnovu, da ne bude raskoraka između tumačenja zakona i da se uskladimo sa Evropom“.
Vujović je dodao da kao država treba da ustanovimo jasna i transparentna pravila.
„Nadam se da će celokupna javnost podržati to, pa kom opanci kom obojci. Ja želim da imamo jasnu osnovu, da ne bude da je na plećima pemijera da politički to podnosi, a da nema osnovu- mi želimo da napravimo jasnu osnovu kako se to radi“, rekao je Vujović.
Detaljnije ćemo razmatrati šta subvencionšemo
Država ne može preko noći da prekine da subvencioniše određene segmente privrede, ali zato će to biti detaljnije razmatrano, poručio je Vujović.
On je rekao da pojedine subvencije ne mogu da se „prekinu preko noći“, ali da se ide ka tome.
„Subvencije koje su u funkciji restrukturiranja ne mogu preko noći da se smanje, ali napredujemo i svake godine treba sve manje i manje sredstava da se pokrije razlika između minimalnih zarada i troškova koje očekujemo“, kazao je Vujović i kao primer naveo Železnice.
Kako je objasnio, radi se na tome da se subvencije nasleđene iz prošlosti nađu na putanji postepenog smanjenja i nestajanja iz budžeta, ali da to zavisi od uspešnosti restrukturiranja.
On je dodao da će se u oblasti poljoprivrede, gde se, kako je rekao, subvencije stalno podižu, nastojati da se taj sektor više okrene ka IPARD i modernim projektima.
Ministar je rekao i da će biti nastavljeno sa subvencionisanjem otvaranja novih radnih mesta, jer je to, kako je rekao, glavni element za rast bruto društvenog proizvoda (BDP).
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
DUSAN VUJOVIC
