BEOGRAD – Novac koji država stavlja pred preduzetništvo, čitav spektar mera aktivnog zapošljavanja ne koristi se dovoljno, i po pravilu, svake godine novac koji je ostavljen za podsticaj upravo takvih projekata, vrati se u budžet i ne potroši se, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Siguran sam da ove godine nećemo imati povraćaj sredstava u budžet, i da će sve mere aktivnog zapošljavanja zaista pomoći. Nadam se da će biti tako“, rekao je Vulin na okruglom stolu „Suzbijanje rada na crno i primena preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“.

Ministar je objasnio da država pomaže zapošljavanje osoba sa invaliditetom, finansira i deo njihovih zarada, opremanje njihovog radnog mesta, čak finansira putne troškove.

„Država je tu da pomogne, i ovde možemo da razgovaramo šta bi država trebalo da uradi da imamo više zaposlenih. U politici same vlade, nije novac presudan problem“, rekao je Vulin i dodao da se novac lakše nađe nego načini da se adekvatno distribuira i da se na odgovarajući način potroši.

„Poslodavci, imate mogućnost ulaska u rezervisane javne nabavke ukoliko zapošljavate veći broj osoba sa invaliditetom“, naglasio je Vulin i rekao da se taj čitav spektar mera za podsticaj upravo takvih projekata ne koristi dovoljno i da se, svake godine, novac namenjen tome vrati u budžet.

„Svi zajedno ili nismo bili dovoljno zainteresovani, ili nismo slušali dovoljno jedni druge. Ovo olakšavanje položaja poslodavca i mogućnost jeftinijeg zapošljavanja radnika preko Nacionalne službe, mere su koje smo doneli zato što smo razgovarali sa vama“, istakao je Vulin, obraćajući se predstavnicima poslodavaca.

Kaže da treba iskoristiti svaku priliku gde jedni drugima mogu da kažu šta je potrebno i kako ojačati našu industriju i pozvao poslodavce da daju predloge i sugestije.

Prema njegovim rečima, vlada preduzima mere za povećanje zaposlenosti, preko NSZ značajno je olakšala uslove za zapošljavanje ljudi, te da su poslodavci nekada imali obavezu da kada zaposle čoveka preko NSZ da ga prihvate na 24 meseca, a sada je ta obaveza smanjena na 12 meseci.

„Za pojedine kategorije, kao na primer, ako zaposlite korisnika novčane socijalne pomoći, ne samo da je povećana naknada koju mu država daje sa 15.000 na 18.000 dinara, nego i period koji ste dužni da ga zadržite nakon isteka ugovora je šest meseci, ne 12 meseci. Vrlo je jednostavna pretpostavka, zar nije bolje da nekog zaposlite 12 meseci, nego da ga ne zaposlite uopšte“, smatra Vulin.

Istakao je da sve što radi njegovo Ministarstvo i Inspekcija rada, nije da bi se neko kaznio, već da „pomognemo jedni drugima, da poštujući propise poštujemo sami sebe“.

Smatra da nema veće i strašnije stvari, nego kada se ljudski život i zdravlje izgube, te da, ako mogu bar da se smanje povrede na radu, urađena je velika stvar, kao i da država nije protivnik ni radniku ni poslodavcu.

„Mi smo saveznici, zato verujem da ćete nam ukazati ovde gde grešimo, šta da promenimo, poboljšamo, kao kada smo menjali Zakon o radu, upozoravali ste nas na neke stvari koje smo prihvatili i zahvaljujući kojima verujem da imamo bolju saradnju i daleko bolje rezultate“, naglasio je Vulin.

On veruje da je građevinska industrija naša velika šansa i da se oporavak primećuje, da se vidi u egzaktnim brojevima, u broju zaposelnih i onome što se radi.

Vulin je naveo da je Inspekcija rada protekle godine u oblasti građevinarstva izvršila 3.077 pregleda i da je u radu na crno zatekla 2.498 radnika, ali naglasio da je nakon rešenja Inspekcije rada, 2.168 radnika odmah zaposleno.

„Rad na crno je sve teži, manje isplativ i želim da se zahvalim poslodavcima koji nakon naših inspekcija veoma brzo i mnogo češće nego do sada ispune odgovarajuće rešenje, prijave radnika, kao i onima koji ne čekaju više da im dođe Inspekcija rada, već to urade odmah“, rekao je ministar.

Rad na crno sve teži i manje isplativ

Borba protiv sive ekonomije traje i biće prioritet ove i svake buduće vlade, a rad na crno je sve teži i sve manje isplativ, izjavio je Vulin.

On je rekao da činjenica da inspekcija pronalazi veći broj radnika koji rade na crno, nije zato što ih ima više, već zato što Inspekcija više radi i pronalazi veći broj onih koji pokušavaju da izbegnu zakon.

„To je sve teže, manje isplativo i želim da se zahvalim poslodavcima koji nakon naših inspekcija veoma brzo i mnogo češće nego do sada ispune odgovarajuće rešenje, prijave radnika, kao i onima koji ne čekaju više da im dođe Inspekcija rada, već to urade odmah“, rekao je Vulin.

Naglašava da država vodi računa da se borba protiv sive ekonomije svakako nastavi, što će, kaže, biti prioritet i ove i svake buduće vlade.

„Baš da bi bilo tako nakon sledećih izbora, već sada smo spremni da uđemo u zakonsku proceduru, da donesemo zakon koji će regulisati sezonski rad kroz upotrebu potrebno novog mehanizma, kroz vaučere, ali isto tako i da donesemo zakon koji će regulisati socijalno preduzetništvo, koji je takođe spreman da uđe u proceduru“, rekao je Vulin.

Dodao je da se radi na još jednom veoma važnom zakonu o regulisanju položaja radnika koji su zaposleni preko agencije za privremeni rad, tzv. rad na lizing.

„To su jako važni zakoni, koji će, kada ih donesemo nakon izbora, u potpunosti zaokružiti oblast radnih odnosa i u potpunosti regulisati položaj radnika od sezonskog rada, preko borbe protiv sive ekonomije i svih ostalih ugovora iz oblasti radnih odnosa“, istakao je ministar rada.

Govoreći o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Vulin je rekao da, kada su donošene izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, to je rađeno kako bi se modernizovalo naše zakonodavstvo i prilagodilo se odgovarajućim direktivama iz Evropske komisije.

„Ali više od toga, da obezbedimo mogućnost i poslodavcu i radniku da vodi računa o svom zdravlju, životu. Sve što radimo i nadam se da se to primećuje po jednom drugačijem odnosu Inspekcije rada prema svom poslu, radimo ne da bi nekog kaznili, već da ponognemo jedni drugima, da poštujući propise poštujemo sami sebe“, kaže Vulin.

Dodao je da je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu tek počeo da se primenjuje, te da nema još uporednih podataka, ali i da se svakako vidi da je ozbiljnost značajno povećana.

„Mi smo izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu zatražili viši kapacitet za one koji sprovode bezbednost i zdravlje na radu, višu obrazovnu strukturu, ne može svako da ima preduzeće koje se bavi obukom i vodi računa o bezbednosti i zdravlju na radu, već se vide pomaci, a brzo ćemo imati uporedne podatke“, rekao je Vulin.

Inspekcija rada protekle godine u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu izvršila je 58.750 inspekcijskih nadzora, pri čemu je zatečeno 16.408 osoba na „radu na crno“, što je za 181 odsto više nego u 2014. Nakon izvršenih nadzora, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 12.250 osoba.

LAZIC VULIN I JOCIC

ALEKSANDAR VULIN

ALEKSANDAR VULIN I BOJAN JOCIC

ALEKSANDAR VULIN I BOJAN JOCIC

ALEKSANDAR VULIN I BOJAN JOCIC

LAZIC VULIN I JOCIC

LAZIC VULIN I JOCIC

ALEKSANDAR VULIN

ZORAN LAZIC I ALEKSANDAR VULIN

ALEKSANDAR VULIN