U Nišu je organizovan skup „Da se ne zaboravi“ bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja, na kome je istaknuto da je u Srbiji „prošlo vreme u kome su gradjani trebali da se stide onih koji su tada branili državu i narod“.
Susretu su prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, poslednji komandant 3. armije general u penziji i haški osudjenik Vladimir Lazarević.Vulin je rekao i da Srbija može samo da bude ponosna na ljude koji su branili državu i narod tokom NATO agresije, navodi se u saopštenju.
Dodao da je prošlo vreme kada ti ljudi nisu mogli da udju u Vojnu akademiju i da je prošlo vreme kada su nas terali da ih se stidimo. „Prošlo je vreme stida, ovo je vreme tihog ponosa. Tihog, jer teško je ne setiti se svih onih koji nisu sa nama, teško je ne setiti se svih civilnih žrtava NATO agresije“, rekao je Vulin.
On je rekao da od 2012. do danas možemo da kažemo da se Srbija menja na bolje i da je „odnos prema ovim ljudima odnos našeg samopoštovanja“.
„Nikada se više niko neće stideti ovih ljudi, jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili“, istakao je Vulin.
Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković je rekao da je obaveza Srbije da ceni profesionalnost pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine.
„Na takav način pokazujemo i odnos prema vojsci uopšte i odnos prema državi, pokazujući odnos prema svakom pojedincu. To je, mogu uslovno reći, ne samo osnovni čin patriotizma, to je čin osnovne pristojnosti“, rekao je on.
Vladimir Lazarević je kaze da su cilj i moto skupa, da se ne zaboravi šta se sve dogadjalo u odbrani zemlje.
Haški tribunal osudio je Lazarevića po komandnoj odgovornosti na 14 godina zatvora, a pušten je posle dve trećine održane kazne.
Bio je komandant Prištinskog korpusa, a potom i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije 1998. i 1999. godine.
Lazarević, koji je dobrovljno otišao u Hag, je u Ševeningenu proveo više od 10 godina, gde se razboleo, a nekoliko puta je operisan.
Bio je neustrasivi i omiljeni voskovodja svima koji su na Kosovu i Metohiji branili otadzbinu 1999. godine.
LJ.P.
