Суботица – Првих 29 радника добило је одштетну пресуду, којом им се због тога што суђење за исплату заосталих зарада није завршено у оптималном року, исплаћује по 500 евра. Основни суд у Суботици првобитно је проценио да нематеријална штета коју су радници претрпели јер 20 година чекају на пресуду за неисплаћене зараде вреди 800 евра, у динарској противвредности, али се на ову одлуку жалило Републичко јавно правобранилаштво, те је држава путем више судске инстанце ублажила казну према својим институцијама и казну преиначила у 500 евра коју исплаћује Привредни суд.
„Законски оквир је од 300 до три хиљаде евра, те се још не одричемо могућности жалбе Уставном суду”, рекао је Иштван Хуђи, потпредседник градског одбора Самосталног синдиката, који је заједно са правним тимом помогао радницима да дођу бар до дела својих права. Мијо Муфић један је од деветоро радника којима је и исплаћена одштета за предуго суђење. „У данашње време за нас који немамо и 500 динара је много, али не могу да будем задовољан јер смо оштећени. Многим радницима држава је повезала радни стаж, а ја сам себи уплатио да бих могао да одем у пензију, нико ми то није надокнадио, и још нам нису ни досудили исплату заосталих зарада”, каже Муфић.
Одштетне пресуде за 29 радника су тек врх леденог брега, Иштван Хуђи каже да је хиљаду бивших радника потписало пуномоћ правном тиму. Сви они 20 година чекају на пресуду за зараде које су им признате, али никада нису исплаћене. Хуђи каже да су, поједностављено речено, они тужили државу што у предузећу којим је управљала 20 година радницима није исплатила заостале зараде. Због великог броја предмета везаних за „29. новембар”, правни тим је замолио раднике за стрпљење јер су, како наводе, сва три суда у Суботици, Привредни, Основни и Виши преоптерећени и показују нарочит труд у решавању ових случајева.
Индустрија меса и конзерви „29. новембар” први пут је отишла у стечај 1999. године, радници су тада пријавили потраживања, која је суд признао. Две године касније, фабрика је почела да ради, али у програму реструктурирања нису могли да наплате заостале зараде. Током 2008. године фабрика коначно одлази у стечај, након неуспешних продаја у банкрот, те су у међувремену продавани делови имовине фирме „29. новембар”. Незванично се од радника може чути да је срце фабрике у насељу Александрово продато за 84 милиона динара, од чега је одмах 76 милиона дато Пореској управи, те и за доприносе за зараде које никада нису исплаћене. Држава је ставила и хипотеку на фабрику због висине дуговања.
Међутим, стечај још увек није завршен и ускоро треба да се нађе на продаји и некадашњи део фабрике у селу Мале Пијаце, а реч је о силосу и четири хектара обрадиве земље. Према проценама које су рађене, сваком од хиљаду радника у просеку фабрика је дужна око сто хиљада динара. Андрија Колар, бивши радник, каже да у тренутку када су пријавили потраживања она су вредела тадашњих 10.000 немачких марака. Данас су сведена на око хиљаду евра, а да камата за протекли период није ни урачуната.
„Синдикат је имао морални и емотивни приступ како би се након 20 година учинило нешто поводом заосталих зарада радника”, каже Марија Новков, која је била у иницијативном одбору који је окупио раднике како би заједно лакше дошли до остварења бар дела права која им је држава ускратила.
