Само неколико сати након што је прекјуче објављено да је бискуп Немет изјавио да је било предвиђено да папа посети Србију 21. и 22. маја, али да је та посета отказана, стигли су деманти државног и врха СПЦ. Како је зрењанински бискуп изјавио на конференцији за новинаре Међународне бискупске конференције, посета је одложена због расписивања ванредних избора, па се није желело да се о доласку папе говори у јеку предизборне кампање. Бискуп је, како преносе медији, додао и да је све било организовано, као и да су упутства добијена из Ватикана.

У Апустолској нунцијатури, дипломатском представништву Свете столице у Србији, наводе да њихов представник није био на поменутој конференцији за медије и да због тога не желе да коментаришу ништа од онога што је тамо изречено. У одговорима које су нам послали, они подсећају да је добро познато да је председник Републике Србије, Томислав Николић упутио званичан позив папи да посети Србију.

„Папа Фрањо жели да посети Србију и Апостолска нунцијатура и локална Католичка црква размишљају како и када да организују ту посету, узимајући, такође, у обзир остале верске факторе у земљи, наводи се у писаним одговорима Апостолске нунцијатуре, амбасаде Ватикана, „Политици“.

„У припреми за овакву врсту догађаја, датуми су оквирни и поверљиви“, додаје се и у одговорима и закључује:

„Надбискуп Лучано Суријани, апостолски нунције у Србији, већ је рекао у интервјуу Танјугу да током посете делегације СПЦ Риму у јануару, могућа папина посета није била договарана током аудијенције”.

Саопштењем за јавност огласио се јуче и портпарол СПЦ, владика бачки Иринеј:

„Ова вест звучи сасвим невероватно, јер је за мај ове године планирана и договорена посета папе Фрање Цариграду, где треба да учествује на великом скупу црквених поглавара, шефова и представника држава и хуманитарних организација, а предвиђен је и одвојени сусрет са патријархом васељенским Вартоломејем”, пише у саопштењу.

О евентуалној папиној посети Србији говорио је патријарх Иринеј у јануару ове године, током обиласка Епархије канадске. Тада је дописнику агенције Бета изјавио да нема ништа против доласка папе у нашу земљу, али да сматра да се још нису стекли услови за то.

Могућност доласка папе у Србију није нова у српској јавности. И за време претходника папе Фрање, Бенедикта Шеснаестог, из самог врха СПЦ стизале су најаве да би обележавање 1.700 година од доношења важног документа за хришћанство, Миланског едикта, била добра прилика да централној прослави у Нишу присуствује поглавар свих католика. Два најчешће понављана аргумента против чула су се тада из црквених кругова, који, по правилу, не желе да буду именовани. Један је много пута поновљени став да пут папе до Београда води преко Јасеновца, односно да би Света столица требало да покаже више разумевања за српске жртве у Другом светском рату, али и да узме у разматрање улогу Католичке цркве у Хрватској у тим догађајима. Други аргумент био је мишљење дела јерархије да би са папом требало прво да се састане поглавар највеће православне цркве – руски патријарх, па тек онда да се размишља о доласку папе у Србију.

Од времена Бенедикта Шеснаестог до сада, међутим, неке су се ствари битно промениле.

За разлику од свог претходника, који се молио пред саркофагом Алојзија Степинца у главној загребачкој катедрали, папа Фрањо направио је „екуменски искорак”, како је то дефинисао загребачки надбискуп Јосип Бозанић. Папа је Степинчеву канонизацију, која је била већ готова ствар, одложио да би саслушао и став српске цркве о овом кардиналу и загребачком надбискупу из периода Другог светског рата. Очигледно је да је папа Фрањо спреман да у вези са болним питањима из Другог светског рата барем направи „екуменски искорак”, нема најава да ће посетити Јасеновац.

Такође, отворено је ново поглавље у православно-католичким односима: 12 фебрара на Куби, први пут у историји сусрели су се руски патријарх и римски папа.

Папа Фрањо не жели да дође у Србију само као први човек Ватикана, већ првенствено као духовни поглавар католика, због чега се, осим државног врха и представника Католичке цркве у Србији који су га већ више пута позвали, чека сагласност и већинске цркве, СПЦ. Такав позив, према неким најавама из српске цркве, могла би да упуте само највиша црквена тела, Свети архијерејски Сабор, који се састаје у мају ове године и којег чине сви српски архијереји, или евентуално Свети архијерејски Синод, „црквена влада”.

———————————————————————-

У Суботичкој бискупији припреман долазак папе

Суботица – „Не сматрам да је дошло до неспоразума око организовања посете папе Србији”, каже за „Политику“ свештеник мр Мирко Штефковић, секретар Суботичке бискупије.

– Било је јасно из медија, али и из изјаве председника Томислава Николића током посете Москви у којој је рекао да је покушао да патријарха и епископе СПЦ убеди да се организује посета римског папе Србији, да није непознато – каже секретар Суботичке бискупије.

Чланови Међународне бискупске конференције одржали су сатанак од 14. до 16. марта у Суботици, и није договарана посета папе Србији, али су бискупи позитивно оценили недавни сусрет папе Фрање и патријарха Кирила.

У Суботичкој бискупији не желе да коментаришу наводе бискупа, а секретар Штефковић каже да је своју изјаву сигурно и дао на основу проверених извора да је разлог отказивања посете расписивање избора у Србији.

– Са наше стране могу да потврдим да је било говора да би папа посетио Београд и Суботицу, где живи највећи број католика у Србији и да би на Градском стадиону одржао мису. Ми смо и радили на том програму посете и то не по сопственом нахођењу, јер припрема посете није од нас већ из виших црквених кругова – истиче Штефковић.

А. И.