Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички истакла је недавно на Копаоник бизнис форуму како избори неће одложити отпуштања. Том приликом новинарима је рекла да свакодневно добија захтеве за отпремнине. Међутим, како је јуче објавило надлежно министарство, досад је стигло свега 237 захтева за отпремнине.
Без обзира на то што је онима који остају без посла и један отказ премного, држава се споразумом са Међународним монетарним фондом (ММФ) обавезала да ће сваке године број запослених смањивати за по пет одсто. Прерачунато у бројке то је 25.000 годишње. Све до 2018. године. Меморандум економске политике са Фондом потписали су: премијер Александар Вучић, гувернер Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић.
Ту су урачунати сви који иду у пензију, као и они који ће добити отказ. У преговорима са ММФ-ом, током прошле године, договорено је да та бројка може бити нешто мања и у Меморандуму се наводи да је до краја прошле године из државне управе требало да оде 14.500 људи. Неке раније рачунице Министарства државне управе и локалне самоуправе показивале су да се очекује да 5.000 оде у пензију, а да 9.500 буде отпуштено. Како то није учињено прошле године, откази су као обавеза Владе Србије померени за ову годину. С тим што је додата и квота од 20.000 људи за ову годину. Тако да, у коначном збиру, до краја ове године из јавног сектора треба да оде 35.000 људи. Иако су званичници Фонда редовно, приликом својих посета истицали како постоје извесна закашњења када је о рационализацији реч, рокови су стално пробијани, уз њихову прећутну сагласност.
ММФ је свестан да је отпуштање ових 14.000 нешто што се ради први пут у Србији и у том смислу су нам допуштена извесна закашњења, објашњавала је недавно Удовички. Када је о рационализацији реч, ништа се не може решити секиром и преко ноћи, додала је она.
Премијер Александар Вучић нерадо је говорио о отказима. Чешће је користио термин рационализација јавног сектора и истицао како ће број запослених највећим делом бити смањен природним одливом – односно – одласком запослених у пензију.
И Фискални савет имао је поприлично разумевања за то што се са рационализацијом касни, па су тако у својим извештајима оцењивали да је циљ о смањењу броја запослених за 75.000 (у периоду од три године) преамбициозно постављен.
Међутим, да ће откази бити на дневном реду владе после избора било је јасно и на Копаоник бизнис форуму. Премијер се пожалио да се стално чују критике на рачун владе – да није спровела рационализацију. „Сви би хтели да то неко уради и да му сви скачу по глави и говоре како ништа не ваља и ништа није урађено”.
Министарство државне управе и локалне самоуправе очекује да у априлу у већем броју почну да пристижу захтеви за исплату отпремнина. Рок да се у државној управи донесу систематизације био је 8. фебруар.
„Укупно 34 организациона облика доставило је захтеве за исплату новчаних накнада, односно отпремнина за укупно 237 запослених”, наводи се у саопштењу министарства.
При том, додаје се, само два од 33 „послодавца” из државне управе доставила су уредне захтеве. Сви остали захтеви враћени су на дораду, јер најчешће нису садржали личне податке потребне за исплату, адекватно израчунате износе отпремнина, или је дошло до погрешне примене законских решења, објашњава се у саопштењу.
Процедура је таква да након што се донесе правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, сви државни службеници распоређују се на одговарајућа радна места, а за оне запослене који су остали нераспоређени – радни однос престаје након два месеца, па се захтев за исплату отпремнине може поднети после доношења решења о престанку радног односа.
Законом о буџету за 2016. годину планирана су средства у износу од 10,7 милијарди динара за исплату отпремнина.
