• Analize I Kolumne

    За време ванредног стања, средства из буџета Републике Србије се несметано троше за сузбијање епидемије, без обзира на своју првобитну буџетску намену!

    Ниш, 1. април 2020. Одлуком председника Републике, председника Владе и председника Народне скупштине, Република Србије је, од 15. марта 2020. године, у ванредном стању.

    О исправности овакве одлуке, тек ће се водити полемика. Ванредно стање није прогласила Народна скупштина јер није могла да се састане, а није се састала из разлога заштите здравља и спречавања ширења заразе. У другим земљама није тако. Парламенти заседају, у време текуће пандемије, широм Европе, од оног наднационалног (Европског) до парламената у Бањалуци или у лажној држави са седиштем у Приштини.

    Међутим, шта је – ту је. У овом тренутку, треба размишљати о заштити живота и здравља становништва и очувању других основних вредности друштва.

    Како функционише државни механизам Републике Србије у време ванредног стања? У ком делу је измењен редован правни поредак у земљи? Одговоре на наведена питања је могуће наћи у уредбама и другим одлукама које су донели државни органи пре и за време ванредног стања.

     

    Економија и буџет Србије у ванредном стању

     

    Прво у недељу 29. марта, а затим и јуче, 31. марта, председник Републике, министар финансија и председник Привредне коморе су најавили врло опсежан пакет мера економске политике чији је циљ ублажавање последица актуелне пандемије на српску привреду.

    Међутим, од ових најава, до стварне измене одговарајућих прописа и спровођења предвиђених мера, протећиће период времена, који се мери недељама и месецима.

    Шта је до сада држава предузела у области економије, а у вези с пандемијом ковида-19?

    Уведен је мораторијум на отплату обавеза по кредитима банкама већ 17. марта, два дана по проглашењу ванредног стања. Дужници који то не желе, могли су, у року од десет дана, да поднесу одговарајући захтев банци којој дугују, а за све остале се сматра да су мораторијум прихватили. Банка не сме наплаћивати никакве трошкове од својих клијената у вези с поменутим мораторијумом, а уведена је и обавеза редовног извештавања Народне банке Србије о спровођењу описане мере.

    Истог дана, уведен је и мораторијум на плаћања по основу лизинга, с одредбама сличним онима које важе за банке.

    Уведена је и забрана банкама да наплаћују накнаде и друге трошкове платног промета лицима која уплаћују новац на наменске рачуне, а као донације за борбу против тренутне епидемије. Ова мера је донета тек 25. марта о. г.

    Већ 20. марта о. г., Влада је прописала олакшице за лица којима је одобрено одложено плаћање пореских обавеза, тако да Пореска управа неће укидати или поништавати споразуме с пореским обвезницима о одложеном плаћању пореских обавеза, нити ће предузимати принудну наплату истих, нити ће за кашњење у плаћању рата обрачунавати камату. Практично, дата је могућност пореским обвезницима с одобреним одложеним плаћањем пореских обавеза, да такве обавезе не плаћају за време ванредног стања, а да наставе плаћање по његовом окончању.

    Такође, на више или мање плаћени порез, за време ванредног стања, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, што је за дужнике, свакако, врло повољно.

    У јавности је остала готово незапажена уредба Владе од 20. марта 2020. године, чију најважнију одредбу преносимо у целини: „За време ванредног стања насталог услед болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 могу се без ограничења преусмеравати апропријације предвиђене за другу намену у текућу буџетску резерву и користити за намену ублажавања последица болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.“.

    Према наведеном, за време ванредног стања суспендовано је редовно извршење буџета Републике Србије. Предвиђено је да одлуку о коришћењу новца, предвиђеног за друге намене, у сврху ублажавања последица пандемије, доноси Влада.

    Република Србија је већ предузела мере и ради прикупљања довољне количине новца за финансирање нараслих јавних трошкова. Уредбом Владе од 25. марта о. г., Агенцији за осигурање депозита је омогућено да више од једне четвртине девизних средстава којима управља улаже у девизне дужничке хартије од вредности Републике Србије. (Раније је постојало ограничење улагања средстава на поменути начин.)

    Пре увођења ванредног стања, 14. марта, забрањен је извоз одређених врста робе. Забрана је неколико пута мењана, тако да су додавани или избацивани поједини производи, а сада је забрањено из Србије извести сунцокротово уље, сирово и рафинисано, семе сунцокрета, меласу шећерне репе (али не и шећер), сапуне (али не и влажне марамице за бебе), детерџенте (али не и куглице за машинско прање судова), варикину, асепсол, алкохол, затим рукавице и другу одећу од пластике и од гуме, пелене, убрусе, марамице, маске, хируршке прекривке и одела и заштитне наочаре. Реекспорт је дозвољен.

    Од 17. марта, забрањен је и извоз лекова који се користе на домаћем тржишту.

    Влада је, 22. марта, донела и уредбу којом прописује дистрибуцију заштитних маски становништву. Прописан је ланац којим заштитне маске од Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО) долазе до крајњих корисника, а цена је, у малопродаји, ограничена на 120 динара по комаду. Предвиђено је и ослобођење од пореза на додату вредност, уз задржавање права на коришћење претходног ПДВ-а, али само за РФЗО.

    Још једна Уредба Владе је у јавности прошла доста незапажено. Од 24. марта 2020. године, ради сузбијања нове пандемијске болести, могуће је набавити, ставити у употребу и примењивати у лечењу медицинска средства и лекове који нису произведени уз примену прописаних стандарда. За то су наведени и услови: да произвођач или дистрибутер достави опис техничких карактеристика и упутство за употребу на српском језику, да изјави да је средство ефикасно у лечењу болести ковид-19 као и по стандарду произведена средства (!), као и да изјави да ће обучити медицинске раднике за рад с новим средством или леком и да ће обезбедити сервис и резервне делове. Средства и лекови се набављају по поступку предвиђеном у случају елементарне непогоде и епидемије заразних болести.

    Према свему изнетом, тренутно живимо у потпуно ванредном економском и финансијском режиму, у коме су одлучно предузете економске мере ради заштите живота и здравља становништва.

    Изнето се лепо види и на нишким улицама, од јутрос поново под снегом. Ред приказан на фотографији се створио испред једне пословне банке.

    Једино се надамо да српска привреда неће проћи као ова расцветала јабука приказана на другој јутрошњој фотографији.

     

     

    Љубомир Костић,

    магистар економских наука

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com