Ако сте завршили факултет за привреду и право или, рецимо, факултет за право, јавну управу и безбедност, по свему судећи нећете моћи да се упишете у именик Адвокатске коморе Београда. Како објашњава председник коморе Слободан Шошкић, не може се свака установа која у свом називу садржи реч право сматрати правним факултетом. Исто важи и за упис у именик адвокатских приправника.
Када одбије неког кандидата са приватног факултета, комора се одриче четири хиљаде евра колико кошта уписнина.
– Препрека за упис није чињеница да је неко завршио приватни, већ да није завршио правни факултет. Закон о адвокатури, између осталих, прописује као обавезан услов поседовање дипломе правног факултета – каже Шошкић.
Он објашњава да постоје многобројне високошколске установе које у својим називима садрже низ дисциплина које се, како каже, не допуњују и могу чак бити у супротности са правом као науком.
– Имате, на пример, факултет за право, безбедност, администрацију и већ из самог назива је јасно да није реч о правном факултету. То није само терминолошка, већ суштинска разлика. Науштрб права, постоје неке друге дисциплине и самим тим не постоје сви предмети чије је полагање обавезно на правном факултету. Сећам се једне кандидаткиње која је желела да се упише у нашу комору, али је, знајући за наш став, након дипломирања на неком од факултета који у свом називу имају по четири различите дисциплине, полагала облигације, наследно, кривично, грађанско процесно право. Шта је то ако не фактичко признање да чином дипломирања заправо није стекла и диплому правног факултета – каже Шошкић.
На списку Комисије за акредитацију и проверу квалитета налази се велики број приватних високошколских установа које имају студијске програме права, али и многих других дисциплина. Шошкић је мишљења да овакве листе само замагљују суштину овог проблема.
– Када би државна министарства науке, просвете и образовања радила свој посао, овог проблема не би било. Такво размишљање погодује свим негативним последицама које доноси верификација факултета који у својој суштини немају везе са правом – наводи Шошкић.
Оне чији је захтев за упис одбијен у београдској, ипак, ништа не спречава да пробају да се упишу у било коју другу комору, па адвокатуром могу несметано да се баве на територији читаве Србије.
– Нека их приме друге коморе. Ако после буду затражили да се пребаце у београдску, ми ћемо решења за упис у другим коморама поништавати – напомиње Шошкић.
Из Адвокатске коморе Србије рекли су за „Политику” да не располажу податком о укупном броју захтева за упис које је Адвокатска комора Београда одбила.
– На шест решења којим је одбијен упис у именик београдске коморе изјављена је жалба. Комора Србије је све те жалбе усвојила, вративши предмете на поновно одлучивање, како би се утврдило који испити су полагани, да ли су те установе акредитоване као правни факултети. У поновљеном поступку комора Београда је прибавила те доказе, али је донела иста решења – казала је Светлана Векић, руководилац службе администрације у Адвокатској комори Србије.
Кандидати су се и на те одлуке жалили. Адвокатска комора Србије донела је решења о упису у именик и наложила да се њима у року од тридесет дана омогући полагање заклетве. Не само да тако није учињено, већ је читав проблем стигао до суда.
– Комора Београда није тако поступила, већ је покренула управни спор, оспоравајући правилност решења донетих по жалби. У три предмета суд је донео решење којим се тужба одбацује, док су преостала три предмета и даље у поступку – казала је Векићева. Према њеним речима, до проблема приликом уписа дипломаца са ових високошколских установа није долазило пред другим коморама на територији Србије.
Са друге стране, Слободан Шошкић није хтео да коментарише ове одлуке суда.
Важно је напоменути да се комора, не дозволивши некоме да се упише у именик, одриче и четири хиљаде евра, колико кошта уписнина. Када је реч о адвокатским приправницима, њима се често у пракси излази у сусрет, па им се одобрава да од те суме плате само десет одсто.
– Сав новац који се убира од чланарина и уписнина иде у касу из које се подмирују сви трошкови, како би комора могла да функционише као професионална организација. Без тога били бисмо препуштени на милост и немилост држави. Један део тих средстава иде Адвокатској комори Србије, али сходно постигнутом договору. Ми смо са комором Србије у раскораку већ неко време, па тог договора нема – каже Шошкић. Он објашњава да суму која се уплаћује Адвокатској комори Србије одређују на бази планираних прихода и расхода. Шошкић наводи да су тренутно обустављене исплате београдске коморе српској.
– Како је Адвокатска комора Србије, поред осталог, злоупотребила и трошење средстава, ми смо повукли новац намењен њима и држимо га на посебном рачуну. Чекамо да се ситуација среди и тада ћемо исплатити све што дугујемо, али нећемо дати средства некоме ко неће да каже колико и на шта троши – завршава Шошкић.
