Trenutno je nemoguće prognozirati rezultate predstojećeg referenduma o članstvu Velike Britanije u EU, koji će biti održan 23. juna. Pošto ankete javnog mnjenja ukazuju na duboko podeljeno izborno telo, od ključne je važnosti da razumni članovi Laburističke stranke, ne samo finansijeri grada Londona, aktivno sprovode kampanju za ostanak u EU.
Iz iskustva sa referendumom o nezavisnosti u Škotskoj 2014. mogu se izvući važne lekcije za kampanju. Na referendumu u Škotskoj ključ za pobedu, i to komotnu, probritanskog tabora bila je kombinacija negativnih upozorenja i pozitivnih argumenata. Drugim rečima, iako strah zasnovan na realnim opasnostima ima svoju ulogu, ulogu ima i nada, s kampanjom koja se bavi i razvojem međunarodnog poretka i osećajem patriotskog ponosa većine britanskih državljana. Srećom, Braun, Škot, koji je imao vodeću ulogu u obezbeđivanju glasova protiv nezavisnosti, to prepoznaje.
Ironično se može primetiti da bi takav diskurs danas bilo teško održati u Francuskoj, iako još samo ova članica EU razmišlja u stilu „velike sile“. Ali za razliku od Britanije Francuska je usred ozbiljne krize poverenja, koja pogađa i veliki deo EU. Zapravo, upravo je evropska kriza poverenja preobratila aktuelnu izbegličku krizu u egzistencijalnu – ako EU ne uspe da povrati kontrolu svojih spoljnih granica, podići će unutrašnje i tako ugroziti ceo evropski projekat.
Usred tako široko rasprostranjenog skepticizma Braunova inicijativa da poveže članstvo u EU s nacionalnim ponosom je praktično revolucionarna. Ali logika koja podupire taj pristup je jasna – što je neko više obuzet sumnjom u samog sebe, to je važnije vratiti se osnovnim principima. Kada ste suočeni sa žestokim, naizgled strašnim opasnostima kao što je islamistički terorizam, ruski avanturizam i demagoški populizam, najbolji beg mogu da budu suštinski principi i vrednosti dopunjeni s malo zdravog razuma.
Ono što Evropljani moraju da upamte jeste da još uvek žive u demokratijama koje ne samo da poštuju osnovna prava svojih građana, uključujući pravo na izražavanje, već i da imaju ekonomije koje su konkurentne bar onoliko koliko i većina evropskih rivala. Iako njeni lideri definitivno imaju posla, kao što je na primer izgradnja efikasnijih i kredibilnijih institucija, EU je i dalje izvor nadahnuća za druge, od izbeglica koje beže od rata i bede do Kineza, koji prave gradove u evropskom stilu.
Da bi se sačuvao međunarodni uticaj Evrope, dok se istovremeno podupire stalni mir i prosperitet širom regiona, potrebno je da se EU pozabavi svojom trenutnom krizom poverenja. Da bi se to ostvarilo, Evropi je potreban moralni preporod ukorenjen ne samo u zajedničkoj kulturnoj baštini evropskih zemalja, već i u njihovim zajedničkim demokratskim vrednostima. Takav jedan pokret mora da bude pokrenut osećajem da se evropska integracija i nacionalni ponos uopšte međusobno ne isključuju, već se međusobno snaže, što je stav koji uslovljava snažne, pouzdane nacionalne države, koje su ponosne na svoje individualne baštine koliko i na one zajedničke.
Tu „majka demokratija“ može da pokaže put. Zapravo, apelujući na britanski patriotizam da podstiče podršku za evropske integracije, Braun se uzda u samopouzdanje Ujedinjenog Kraljevstva, na njegovu demokratsku suštinu i njegov ekonomski učinak. Samo na ovoj osnovi zemlja može voljno, konstruktivno i neustrašivo da se angažuje sa ostatkom Evrope.
Upravo bi iz tog razloga bila neadekvatna kampanja protiv „Brexita“ koja je akcenat stavljala samo na ekonomske i finansijske posledice, koje bi definitivno bile ozbiljne – ona ne bi ojačala poverenje Britanije. Još gore, kao što je propust da se razmotre interesi odbijanje da se suočimo s „realnim svetom“, propust da se razmotre vrednosti bio bio nedemokratski, što je nešto što bi uradio ruski predsednik Vladimir Putin.
Evropska kriza je usledila u globalno teškom trenutku. SAD su možda usred izuzetno neizvesne političke tranzicije. Rusija je angažovana na istorijskom revizionizmu. Afrika se suočava s nizom izazova koji se tiču razvoja, zajedno s demografskom eksplozijom. A Bliski istok je postao haotično i krvavo bojište. U tom kontekstu, stvar koja najviše odražava patriotizam, a koju Britanci mogu da urade jeste da intenziviraju svoju posvećenost evropskim integracijama. Postoji nada da Braun i njegove kolege mogu da ih ubede u to na vreme.
Autor je profesor na Institutu političkih nauka u Parizu
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
