Јуче се на порталу „Логично“ у коментарима развила занимљива расправа о томе ко међу супротстављеним велесилама има јачу економију и војску, при чему су неки, намерно или из незнања, износили тврдње цитирајући хладне статистике о бруто домаћем производу Сједињених Држава, онога у Русији или Кини, што је расправа која је подложна произвољној интерпретацији.

И баш јуче, док су се низали коментари за коментаром, изразито проруски портал Форт Рус, као што му и име говори, објавио је податке који би сигурно демантовали многе од оних који тврде како су САД и западне силе, са својим бруто домаћим производом по глави становника и војном потрошњом израженом у америчким доларима несаломљива сила.

Зашто је Русија добила трку у наоружању

Систем С400 (Фото Википедија)

“Fort Russ News” је последњих месеци објавио низ чланака о важном питању зашто је Русија победила у трци за наоружање. То заиста изгледа тако. Зашто? Све се своди на неколико предуслова. Сједињене Државе имају потпуно различиту економију од руске и врло јак облик “државне субвенције” за војно-индустријски комплекс. С друге стране, генерали су такође власници деоница у разним приватним фабрикама које заправо утичу на “симулирање” учинка да иду тако далеко да чак и војну доктрину обликују према својим потребама, а не онако како би требало бити. Ове приватне фирме, за ту велику маржу, заузврат скупо задужују владу и делују на укупне субвенције на тржишту деоница. Та предузећа примају значајне износе у поређењу с оним што заправо производе, тако да имају вишак прихода, профита, којег реинвестирају у друга подручја глобалне и националне економије како би остварили масован пренос богатства од пореских обвезника до богатих приватних особа које су номинално повезане с војним индустријским комплексом”, пише Хоакин Флорес.

“Резултат је да уз финансијски утицај САД имају слабу учинковитост у производњи војне опреме. Русија не намерава и не мора да брани границе глобалног царства. Стога се тиме не мора оптерећивати, а њена доктрина је углавном обрамбена и регионална. Иако има способности и средстава за помоћ земљама попут Кубе и Венецуеле, то нису кључни елементи онога што треба за победу. Руске снаге су одбрамбене природе”, стоји уводном делу чланка којег је написао Хоакин Флорес.

Портал даље појашњава како је Русија врло успешно, али асиметрично реаговала на трку у наоружању, добивши пуно више од свог новца у поређењу са земљама које троше много више на своје оружане снаге.

Американци на војном пољу троше 10 пута више од Русије. Међутим, чак и Пентагон признаје да Русија има стратешку једнакост у свим секторима и да је недавни програм набаве оружја за ову деценију готово завршен. Руска војска чак има стратешку предност у неким подручјима, углавном у хиперсоничним пројектилима.

Разумети паритет куповне моћи

Али још једну ствар коју треба узети у обзир је паритет куповне моћи (ППП). Када говоримо о обрамбеним трошковима Русије, често превиђамо чињеницу да Русија има врло напредну обрамбену индустрију, углавном наслеђе Совјетског Савеза, која се опоравила од катастрофалних ’90-их. Дакле, Русија троши рубље, а не доларе. Ако узмемо у обзир ППП, руски обрамбени прорачун је заправо много већи и према том израчуну вреди као 250 милијарди долара.

За портал Romeo Squared Андерс Пак Нилсен пише: “Величина обрамбеног прорачуна и владе Русије у целини извор су многих расправа. Тврдње које често чујем су да Русија има БДП као Шпанија. Очито је да земља која има БДП попут Шпаније не може одржавати оружану силу која ће се дугорочно тркати за светски примат. На пример, дански адмирал Нилс Ванг је споменуо шпански БДП у разговору за ОЛФИ пре одласка у пензију. Адмирал Ванг каже да се војне напетости између НАТО-а и Русије не могу поредити с Хладним ратом, јер с бруто домаћим производом величине Шпаније Русија не би могла зауставити западну Европу.”

“Али постоје неки проблеми с овим размишљањем. Прво, Совјетски Савез кроз историју никада није имао импресиван БДП. Постоји много компликованих чиниоца када се упоређују економије различитих земаља, посебно када једна од њих има фундаментално другачији економски систем, попут оног комунистичког. Ипак, чини се да је Совјетски Савез у другој половици 20. века имао БДП нижи од заједничког БДП-а Западне Немачке и Француске. Заједнички БДП НАТО пакта био је много већи од совјетског. Још један проблем у поређењу са Шпанијом је да ствари не коштају једнако у различитим земљама.

У неким земљама за исту ствар добијате само више новца него у другима. Јефтиније је имати велику војску ако су плате ниске, а материјали јефтини. Да то узмемо у обзир пре поређења различитих земаља потребно је кориговати БДП с паритетом куповне моћи (ППП). Номинално, изражен у доларима, БДП Русије и Шпаније је отприлике једнак. У 2017. години је Русија имала дванаести БДП у свету и износио је преко 1527 милијарди долара, а Шпанија је била четрнаеста и имала је БДП од скоро 1314 милијарде америчких долара.

Тако је руски БДП 2017. године био око 14% виши од оног у Шпанији. Но, ако бројке исправимо према паритету куповне моћи, Русија је била шеста, одмах након Немачке и испред Велике Британије, Француске и Шпаније.

Према међународном монетарном фонду је руски БДП/ ППП тада износио нешто више од 4007 милијарди долара, док је немачки БДП износио скоро 4178 милијарди долара.

Врло сличан БДП/ППП у Русији и Немачкој нас доводе до занимљиве перспективе. Њихови издаци за обрану, као постотак БДП-а, указују на исту количину ствари које се могу купити.

Немачка је у 2017. потрошила 44,3 милијарде долара на обрану, што је 1,2 посто БДП-а, а Русија 66,3 милијарде, што је 4,3% БДП-а, како преноси СИПРИ. Но, будући да је њихов БДП прилагођен паритету куповне моћи исти, Немачка би требала повећати издатке за обрану на 4,3% БДП-а или на 158,7 милијарди долара, како би приуштила иста улагања као и Русија.

Будући да је играње бројевима забавно, аутор чланка, Драгољуб Боснић, одлучио је да коригује прорачуне за одбрану Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства с паритетом куповне моћи и видети како се то одражава на руску војну потрошњу. Руски БДП/ППП од 4007 милијарде долара и издвајање за обрану од 4,3% БДП-а значи да су руски обрамбени планери 2017. године потрошили еквивалент од 172 милијарде долара. Графикон доле, према израчуну паритета куповне моћи, приказује војну потрошњу три наведене земље.

Другим речима, коригован с куповном моћи, Русија има већи војни буџет од Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства заједно.

Недавно је било извештаја да је руски војни буџет од 2016. до 2017. пао за 20%. Неки тврде да је тај пад неизбежан с обзиром на лоше стање руске економије. Но, како је Мајкл Кофман објаснио, руски војни буџет није ни умањен ни неодржив.

Уместо тога, очито смањење издатака за обрану у 2017. години је последица техничких аспеката као што је периодизација расхода у државном буџету. Показатељи указују на стабилан ниво издатака за одбрану, дугорочно одрживог за људске ресурсе, материјале и новац.

Дакле, то што Русија има БДП попут Шпаније не говори много о њеном војном потенцијалу. Још занимљивије, Русија има обрамбени буџет с истом куповном моћи као комбинована војна потрошња Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства. И може да приуштити да га у догледној будућности и задржи.

Европске земље имају навику да се њихова потрошња у сектору обране учини већом него што заправо јесте, док Русија има разлога да је прикаже мањом. Исто вреди и за Кину. Пентагон процењује да Кина троши око 150 милијарди долара на обрану, међутим, кинеска војска троши јуане, а не доларе.

Тако је кинеска војска потрошња, израчуната према паритету куповне моћи, око 400 милијарди долара. То је једино разумљиво објашњење зашто земље попут Русије службено могу имати скромнији војни прорачун него, рецимо, Саудијска Арабија или Француска, али још увијек могу бити војна сила. Заправо, упоређивање војне моћи Русије са Саудијском Арабијом или Француском прилично је смешно, закључује аутор.