Тешко да би неко данас добио изборе на причи о Србији која крупним корацима граби у Европску унију, као што је то пошло за руком Тадићевим демократама 2008. године. Ројтерсови извештачи из Београда тада су јављали да су „Косово и ЕУ једино питање кампање”.
Последње истраживање јавног мњења које је обавио Фактор плус показује да само четвртину грађана ЕУ занима као предизборна тема. Чак 73 одсто испитаних рекло је да ће главна тема ових избора бити економски развој, док је 27 процената кандидовало Косово.
Политички социолог Зоран Стојиљковић за чињеницу да је за 25 одсто грађана ЕУ битна тема, сматра да је на овим изборима тема евроинтеграција у позадини, али да од тога нико неће моћи да направи добитну, победничку формулу. За око четвртине бирачког тела то је и даље важно питање, што ће покушавати да „улове” странке деснице који се противе ЕУ.
Међутим, иако не говоре толико отворено о ЕУ која посрће под теретом економске и мигрантске кризе, многе странке своја предизборна обећања заснивају на инвестицијама којима се надају из земаља Европске уније.
Занимљиво је да је и на изборима те 2008. године, по истраживању агенције Фактор плус, економија била високо котирана (66,9 одсто), али су политичке теме биле популарније него што су сада – КиМ (37,9) и евроинтеграције (32,5).
Ситуација у изборним понудама 2012. и 2014. била је, међутим, налик садашњој – више се говорило о развоју привреде и улагањима, а мање о државној политици, па су посматрачи (претпрошлих избора) оцењивали да су учесници трке „уздржанији у истицању европских вредности него раније” и приметили (на прошлим изборима) да „релевантне партије нису придале нарочиту пажњу стратешким темама”, којима је била посвећена тек свака седма изборна порука.
„То што су људи концентрисани на економску ситуацију и животни стандард није необично, јер они, пре свега, морају да воде рачуна о својој породици и себи, а онда шире теме остају у другом плану”, каже Владимир Вулетић са Филозофског факултета у Београду.
А контроверзу да се у кампањи говори о евроинвестицијама, али не и о ЕУ, овај социолог тумачи тиме да људи доста тешко повезују фрагменте стварности и узрочно-последичну везу различитих ствари. „Обичан свет не практикује да размишља у ширим категоријама, концентрисани су на оно што може непосредно да се опази. Једноставно: једна ствар је једно, друга ствар је друго, раздвајају ствари, које би, иначе, могле да се повежу”, каже Вулетић.
Истичући да је последња кампања која се бавила државним границама и питањима националног и политичког идентитета била она из 2008, Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, указује да је она заправо била и увод у дефинитивни распад свега што се некада звало ДОС, али и у профилирање које данас постоји на политичкој сцени.
„Иако то стратешко питање, питање ЕУ, није најважније питање за грађане, то је ипак остала једина јасна линија како се дели политички простор између оних који су на европском политичком мејнстриму и оних који су на националној десној позицији, еврофобични и који су за другачије решење статуса Косова и против даљих евроатлантских интеграција. То ће поделити политички простор”, подвлачи Стојиљковић.
Има, међутим, мишљења и да ће стратешке теме имати већи утицај на овим изборима него што је то било на претходним, мада ће економија бити „питање свих питања”. Указујући да су још неизвесни ток кампање и теме које ће доминирати у њој, Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, мисли да треба сачекати како би се видело шта ће однети превагу. „То зависи не само од тога ко ће успети да наметне своје теме грађанима, већ и од спољнополитичких околности, које ће сасвим извесно обележити ове изборе (почев од проблема избеглица, па надаље)”, каже Цветићанин.
Тренутно, у кампањи постоје, како објашњава, два дискурса која се труде да се наметну као кључни. Један, који се односи на стандард, свакодневни живот и решавања проблема грађана, а који више експлоатишу партије са, условно речено, левим предзнаком, попут ДС-а, СПС-а и ЈС-а, па и ПУПС-а. Други чине партије попут ДСС-а, Двери и СРС-а, чији је изборни адут управо прича око великих, стратешких тема, као што су ЕУ и Косово. У центру политичког спектра је СНС, који покушава да балансира између та два дискурса, „да нешто каже и о свакодневним темама, али и о стратешком усмерењу државе”.
