Бука око „Панама папира”, који су пре три недеље исцурели из адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека”, специјализоване за оснивање и вођење офшор компанија, у Србији је утихнула. Након што је Пореска управа почетком априла најавила да ће, у координацији са другим државним органима, проверити наводе изнете у случају „Панамски документи”, званичне реакције порезника више није било.
Како је тада саопштено предузимају се мере у свим случајевима у којима има индиције да постоји утаја или избегавање плаћања пореза. Резултате те истраге још нисмо сазнали. Истина је и да никада нисмо сазнали шта су порезници током ранијих истрага утврдили када је реч о пословању преко пореских рајева, а само од почетка кризе било је три велике офшор афере.
Са друге стране, у свету се бука око „Панама папира” још не стишава. Утајом пореза и пословањем преко офшор фирми порески обвезници широм света изгубе око 200 милијарди долара годишње. До тог закључка дошао је економиста Габријел Зуцман у својој књизи „Скривено национално богатство”. Како је израчунао, на рачунима офшор компанија широм света налази се око осам одсто укупних светских финансија.
Како пише овај економиста, богати појединци и велике корпорације користе различите махинације да утаје порез. За све остале чланове друштва то значи да ће платити већи порез, да ће јавна потрошња бити мања, јавни дуг матичних држава већи.
На пролећном заседању Светске банке и ММФ у Вашингтону пет водећих европских држава заложило се за покретање борбе против пореских рајева. Министри финансија Британије, Француске, Немачке, Италије и Шпаније предложили су састављање „црне листе” пореских уточишта. Противници ове идеје, са друге стране тврде, да је немогуће угасити сложен систем оснивања офшор компанија у техничком смислу. Габријел Зуцман, са друге стране, каже да то и не би био толико сложен посао, уколико би постојала политичка воља да се пореској утаји стане на пут.
Порески рајеви, иначе, имају две функције. Једна је легална, а друга илегална. Прва је оптимизација пореских трошкова, коју у значајној мери користе велике мултинационалне компаније, а друга је пореска утаја која служи за скривање имовине и незаконито плаћање мањег пореза. Зуцман сматра да решавање овог проблема захтева различите стратегије за оне који раде легално и оне који раде нелегално.
Како у пракси заправо изгледа оснивање фиктивне компаније у офшор зони? Сајт „Интерцепт”, који је покренула мала група истраживачких новинара у Америци, наводи занимљив пример о теме. Ако амерички бизнисмен, на пример, жели да сакрије 10 милиона долара то може да учини у три корака. Прво треба да оснује фиктивну компанију на Кајманским острвима, што, наравно није нелегално. Други корак је да отвори банковни рачун за своју „шкољка” фирму у, на пример, Швајцарској. Трећи и последњи корак је да његова компанија из Америке закључи уговор са офшор фирмом са Кајманских острва о услугама које коштају 10 милиона евра и та средства уплати на рачун швајцарске банке. Након тога тај новац може да подигне и да улаже у шта год хоће: некретнине, акције обвезнице, фондове. У теорији, амерички бизнисмен је дужан да плати порез на своју зараду, дивиденду или на капиталну добит. У пракси, међутим, порезници можда никада неће установити да се иза фиктивне фирме на Кајманским острвима крије амерички бизнисмен. Са друге стране, Американци који не припадају богатим слојевима друштва немају начин да утаје или плате мањи порез. Послодавци, и банке, аутоматски прослеђују податке о њиховим примањима пореској управи.
