Панчево – Дуго је породицама Миловановић и Јојкић било потребно да се на суду изборе, како кажу, са одуговлачењем и опструкцијом на сваком кораку, трудећи се да докажу да је смрт њихове ћерке, супруге и мајке, 26-годишње Маријане Јојкић кривица лекара. Дочекали су, ипак, пресуду којом је др Александар Ивица, хирург Опште болнице у Панчеву, проглашен кривим, а онда је уследио још један шок. Сазнали су да пресуда, донета почетком децембра прошле године, није на време стигла до поступајуће тужитељке, те да је рок за жалбу истекао.
Никола и Круна Миловановић, родитељи трагично преминуле Маријане, кажу да је „пресуда лутала панчевачком палатом правде“. По њиховим сазнањима, поступајући судија је послао отправак пресуде у писарницу Основног тужилаштва, одакле је требало да буде прослеђена главном тужиоцу. Случај је, међутим, хтео да баш у то време дође до промена на челу тужилаштва. Пресуду је примио нови главни тужилац, који ју је насловио за жалбу и послао у писарницу, од када јој се губи траг.
– Да се нешто чудно дешава, схватила је поступајућа тужитељка, када јој је стигла жалба оптуженог и његовог браниоца. Видела је да је рок од осам дана истекао и да више не може да упути жалбу на висину изречене казне. Остали смо шокирани. Питамо се како раде наши судови када се овакве ствари дешавају – кажу Миловановићи.
Опсежном потрагом, затурена пресуда је на крају пронађена на гомили предмета у писарници. У Вишем јавном тужилаштву су за „Политику“ рекли да ће одговоре на питања како се то десила и чија је грешка, дати дисциплински поступак који је у току.
Ово тужилаштво се огласило и саопштењем у ком је наведено да је „пресуда запримљена у Основном јавном тужилаштво у Панчеву 4. јануара, те да очигледном омашком радника писарнице није изнета поступајућем заменику на разматрање и оцену да ли је потребно изјавити жалбу против одлуке о кривичној санкцији“.
У саопштењу се даље каже да је „због оваквог пропуста одговорног радника писарнице, Основно јавно тужилаштво у Панчеву предузело све законске мере на тај начин што је основало дисциплинску комисију, која је покренула и води дисциплински поступак, а након тога ће одлучити о дисциплинској одговорности радника“.
Првобитно, тужилаштво је за окривљеног лекара тражило казну од две године затвора, а незадовољно изреченом од 11 месеци кућног притвора без могућности одласка на посао и још годину дана забране обављања лекарске праксе, најавивши да ће се жалити. Право жалбе није искоришћено, док је бранилац окривљеног то учинио.
Неправоснажна пресуда хирургу др Александру Ивици је јединствена у Србији, јер је први пут лекару изречена ефективна казна због несавесног лечења, и не може се преиначити у условну. Уследила је након десетогодишњег процеса и великог броја вештачења којима је потврђено да су начињени пропусти у дијагностици и терапији током лечења Маријане Јојкић на Хируршком одељењу Опште болнице Панчево.
Пацијенткиња је преминула 20. марта 2006. у Ургентном центру у Београду у који је стигла после пет дана боравка у панчевачкој болници. Мајка преминуле тврди да је сугерисала др Ивици да сумња на напад слепог црева, он је ту могућност наводно одбацио. Маријана Јојкић је за собом оставила два сина, трогодишњег Матеју и тромесечног Стефана.
