• Novosti online

    Затворски чувари раде као на робији

    Затворима у Србији недостаје више од хиљаду затворских чувара, односно скоро 50 одсто од укупног броја тренутно запослених на овом месту, сазнаје „Политика”.

    Највише их је потребно у највећим казнено-поправним заводима, а ситуација је готово идентична и у мањим системима. Да се недостатак припадника Службе за обезбеђење не би одразио на безбедност у затворима, запослени раде прековремено, за шта су плаћени сходно Закону о платама.

    Ипак, како за „Политику” каже Звонко Томашевић, секретар Јединствене синдикалне организације установа за извршење кривичних санкција, због начина рада и великог броја прековремених сати, радници у Служби обезбеђења су преморени, а у питање се доводи и њихово здравље.

    – Запослени у овој служби имају и по 70 прековремених сати месечно и то им се плаћа у складу са законом. Међутим, имамо други проблем. Радећи тим темпом, они се исцрпљују, троше, а самим тим долазе у ситуацију да не могу на адекватан начин да одговоре задацима посла. Највише се ради по сменама – 12 сати, па је наредних 24 сата слободно. Често се дешава да због потребе службе будемо ангажовани и оног дана када би требало да смо слободни. Питање је колико запослени могу да издрже овај темпо рада – каже Томашевић.

    У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде потврђују да припадници Службе за обезбеђење раде прековремено, као и остали запослени у другим организационим јединицама завода. Наводе и да је Законом о платама државних службеника и намештеника прописано да државни службеник за сваки сат који по налогу претпостављеног ради дуже од пуног радног времена (прековремени рад) има право на сат и по слободно.

    – Рад дужи од пуног радног времена месечно се прерачунава у слободне сате, које државни службеник мора да искористи у току наредног месеца. Изузетно, уз претходну сагласност запосленог, прековремени рад може да буде уведен и у трајању дужем од оног утврђеног општим прописима о раду, најдуже до 20 сати недељно. Државном службенику коме због природе послова радног места не буде омогућено да у току наредног месеца искористи слободне сате, за сваки сат прековременог рада исплатиће се вредност сата основне плате државног службеника увећан за 26 одсто. Такође, Законом о извршењу кривичних санкција прописано је да је радник у обавези да ради дуже од пуног радног времена када потребе службе то дозвољавају. Према томе, запосленом који, у складу са законом, по налогу претпостављеног ради дуже од пуног радног времена, уколико прерачунате сате не искористи као слободне у току наредног месеца, ти сати се исплаћују у складу са Законом о платама – наводи се у писаним одговорима достављеним „Политици”.

    Проблем у вези са бројем запослених у Служби за обезбеђење, према речима секретара Јединствене синдикалне организације установа за извршење кривичних санкција, почео је још 2014. године, када је влада донела одлуку о максималном броју запослених у овој служби. Тада су, наводи наш саговорник, сва систематизована радна места која нису била попуњена – избрисана.

    – Том „новом” систематизацијом број запослених у нашој служби је преполовљен. Конкретно, број радника у КПЗ Београд смањен је на половину. После тога су људи константно одлазили, неки су пензионисани, а неки су давали отказе. Само у прошлој години, према подацима којима располажем, из КПЗ Београд отишло је десет људи, из Сремске Митровице – 15, из Забеле сваке године оду три-четири запослена – открива Томашевић.

    Према његовим речима, најалармантнија ситуација је можда у Специјалној затворској болници. У њој је тренутно око 700 особа којима је изречена нека од мера обавезног лечења, а о безбедности ове установе у смени брине четири до пет људи. Према незваничним информацијама, дешава се и да у ноћној смени, између 120 и 130 припадника Службе обезбеђења „покрива” све затворе, односно 11.000 осуђеника.

    Упитани да ли је овај податак тачан, у управи одговарају да је истина да им недостаје одређени број припадника у Служби за обезбеђење, али наглашавају да безбедност завода, као и безбедност затвореника које обезбеђују припадници поменуте службе, није угрожена.

    – Такође, законом прописани послови Службе за обезбеђење нису доведени у питање (безбедност људи и имовине у заводу, спровођење осуђених и притворених особа, учествовање у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђенима….) – наводе у управи.

    Колико тачно запослених недостаје, не желе да откривају ни у синдикату, ни у управи. Ако открију број, кажу, откриће тајну.

    – У Управи за извршење кривичних санкција, а на основу Закона о тајности података и Уредбе о ближим критеријумима за одређивање степена тајности „државна тајна” и „строго поверљиво”, министар правде је донео одлуке о одређивању тајних података различитих ознака тајности у Министарству правде и њеним органима. Тим одлукама степеном тајности „поверљиво” означени су подаци о тачном броју запослених у службама за обезбеђење у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији, као и њихов тачан распоред. У вези са тим, достављањем ове информације учинили бисмо те податке јавно доступним и поступили супротно прописима – навели су у управи.

    Ускоро конкурс

    Упитани да ли ће ускоро, можда, бити расписан конкурс за пријем у Службу обезбеђења, из Управе су одговорили:

    – У догледно време приступиће се процедури за добијање сагласности за расписивање јавног конкурса за упражњена радна места на пословима обезбеђења завода у својству приправника.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com