Естетска хирургија не сме све што може. Она може потпуно да промени лични опис. Може да направи гротескно велике усне и огромне груди, може да повећа задњицу и да „сравни” стомак.

Иако пацијент добије од пластичног хирурга оно што је тражио, догађа се да се касније покаје, предомисли и – поднесе тужбу суду. Још ако је после операције имао болове, подливе и ожиљке, тражиће велику одштету.

– Тужбени захтеви се крећу од милион до више милиона динара, а досуђене одштете иду од 100.000 до неколико стотина хиљада динара, па и до милион у драстичним случајевима. Пацијенти туже естетске хирурге због наружености, умањења животне активности, због физичког и психичког бола и страха, а судски вештаци дају о томе свој налаз и мишљење – каже адвокат Невена Фирст, која је пред судовима заступала и пацијенте и естетске хирурге.

Овде није реч о лекарској грешци, нити о несавесном лечењу, јер нема кривичне одговорности естетских хирурга.

Њихова одговорност је грађанскоправна, јер они са пацијентима заснивају уговорни однос.

Управо због тога, неопходно је да сачине писани уговор и да пацијент потпише такозвани информисани пристанак.

Лекар је дужан да му укаже на могуће болове, отоке и друге проблеме у постоперативном периоду. Пацијент мора са тим да буде упознат.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ