„Uoči usvajanja ovih mera tokom protekle nedelje, ophođenje prema izbeglicama i migrantima koji su prolazili kroz određene zemlje se naizgled promenilo, uz ozbiljne negativne implikacije po njihova ljudska prava“, izjavio je Zeid.

„Poslednji izveštaji iznose podatke o lancu deportacija koji se sada realizuje širom rute na Balkanu prema Grčkoj, što uključuje i Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Osim toga, stotine Avganistanaca je prema izveštajima ostavljeno na cedilu u bednim uslovima duže od pet dana na granici između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Srbije, a mnogim drugim Avganistancima je onemogućen ulazak u Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju i Grčku, naizgled samo na osnovu njihove nacionalnosti“.

Visoki komesar je takođe izrazio žaljenje da su određene vlasti prijavile da nisu dozvolile prelazak granice ljudima koji su dolazili na njihove granice, ukoliko nisu mogli da im daju dokumenta koja su navedena u sporazumu.

„Činjenica da neko poseduje ili ne poseduje dokument nema nikakve veze sa činjenicom da je neko izbeglica ili nije“, rekao je Zeid.

„Postoje brojni razlozi zbog kojih je izbeglica morao da pobegne iz njegove ili njene zemlje bez validne putne isprave. Neposedovanje validnog dokumenta ne bi trebalo da bude razlog za zabranu ulaska u proceduru za traženje azila“.

„Ja razumem izazove sa kojima se suočavaju vlasti u nekim evropskim zemljama koje pokušavaju sa se izbore sa veliki brojem migranata koji pristižu, ili prolaze u tranzitu njihove teritorije, i napori da se poboljša upravljanje situacijom bi zapravo bili više nego dobrodošli“, rekao je Zeid. „Ipak, ovaj vanredni sporazum koji su potpisali čelnici policija uspostavlja politiku tih pet zemalja koja uključuje mere koje izgleda da nisu u skladu sa obavezama poštovanja ljudskih prava u ovim zemljama, a na šta su se te zemlje obavezale međunarodnim pravima o ljudskim pravima i izbeglicama“.

„Posebno sam zabrinut činjenicom da sporazum može da omogući kolektivno proterivanje ljudi koji nisu državljani tih zemalja, što je jasno zabranjeno međunarodnim pravom“, dodao je Zeid.

Zabrana protiv kolektivnog proterivanja daje prava svakome ko nije državljanin date zemlje da ima pojedinačni pregled svih činjenica koje se koriste za njegovo ili njeno proterivanje. To predstavlja značajan pravičan postupak kojim se garantuje sprečavanje proizvoljnih proterivanja ljudi koji nisu građani date zemlje. Sastavni element prava na zaštitu od kolektivnog proterivanja i prava na pristup efikasnim pravnim lekovima je da je proterivanje odloženo sve dok se ne utvrdi da je ono u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava.

Sporazum, koji je uobličen u „Zajedničkoj izjavi čelnika policijskih službi“ pet zemalja, koja je objavljena 18. februara, izgleda da daje ovlašćenja za profilaciju ljudi, kao i za ograničavanje „ulaska iz humanitarnih razloga“ samo na osnovu njihove nacionalnosti, i posedovanja identifikacionih dokumenata, a ne na osnovu pojedinačne procene da li je neko ili nije u potrebi za azilom ili nekom drugom vrstom zaštite njihovih ljudskih prava.

Sporazum uspostavlja izuzetno uske kriterijume koji omogućavaju prelazak onima koji – „beže od rata“ – bez ikakve napomene „mogućnosti da će biti progonjenja“ što predstavlja ključni kriterijum za priznavanje izbeglica u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine i pratećim Protokolom iz 1967. godine i srodnim međunarodnim propisima. Ovaj uzak fokus izgleda da takođe poništava brojne druge legitimne razloge u skladu sa kojima licu može da bude odobren ulazak na teritoriju druge države (na primer, u zavisnosti od okolnosti, ponovno spajanje porodice), prema međunarodnim i evropskim pravima ljudskih prava.

„Ono što je alarmantno, s obzirom na osnovu dužnost policije koja je da štiti ljude, sporazum ne sadrži nikakve mere koje imaju za cilj zaštitu tih krajnje ugroženih žena, dece i muškaraca koji dolaze – na primer, ne postoji ni jedna napomena u vezi sa posebnim merama za zaštitu ljudi koji mogu biti pod izuzetnim rizikom da će se njihova ljudska prava kršiti, uključujući i decu, ljude sa invaliditetom, LGBT osobe, žrtve torture ili žrtve rodno zasnovanog nasilja ili trgovine ljudima“, smatra Zeid. „Umesto toga, sporazum se izgleda samo bavio primenom oštrih ograničenja za ulazak ljudi koji putuju takozvanom balkanskom rutom, i obezbeđivanjem „kontrolisanog transfera migranata“, bez dovoljno mera bezbednosti.“

Nakon usvajanja policijskih mera usledilo je saopštenje austrijske Vlade o ograničenju broja izbeglica koji mogu biti prihvaćene u 2016. godini, i o broju ljudi kojima će biti omogućen tranzit kroz njihovu zemlju.

„Ove mere samo pojačavaju haos i muke duž cele trase, a naročito u Grčkoj koja je već preopterećena. Zatvaranje granica zemalja na ruti, stavlja ogroman pritisak na zemlje kojima je u velikoj meri potrebna pomoć. Ovo bi moglo imati nepredvidive i pogubne posledice po Grčku i veliki broj ljudi koji se trenutno nalaze na njenoj teritoriji. Ja zahtevam od pet zemalja koje su potpisale prošlonedeljni sporazum da ponovo pažljivo regulišu pristup njihovih policijskih snaga i da ga u potpunosti usklade sa međunarodnim pravom“.

Visoki komesar je takođe obavestio o stalnim pozivima koje upućuju Agencija UN za izbeglice, UNHCR i Specijalni izvestilac UN o ljudskim pravima migranata Fransua Krepo (Francois Crépeau) Evropskoj uniji da zaustave neprekidnu regresiju ljudskih prava izbeglica i migranata.

Zeid je zahtevao od EU i drugih evropskih zemalja da „preduzmu korake kako bi se sprečilo stvaranje mita, stereotipa, rasizma i ksenofobije što je sve prilično izvitoperilo i politizovalo debatu o migrantima, time umanjujući značaj napora da se upravlja kretanjem izbeglica i migranta na racionalne načine koji i štite njihova prava i pojednostavljuju upravljanje izazovima sa kojima se cela Evropa suočava.“