Свекрва и снаја из центра града нису ни слутиле да ће их отровати парадајз који су пре неколико дана купиле на пијаци. Вртоглавицу, необјашњив немир, упорну мучнину, повраћање – све ове тегобе од целе породице осетиле су само оне, јер су се њих две почастиле сочном црвеном воћком. Због тога су и закључиле да је узрок парадајз очито превише третиран пестицидима. Док чекају и званичне резултате, две жене су сазнале да је према проценама Светске здравствене организације више од 750.000 људи хронично изложено малим дозама пестицида. То потврђује и проф. др Славица Вучинић, начелник Националног центра за контролу тровања ВМА, подсећајући да се у свету региструје и око три милиона акутних тровања, али да се на Клиници за токсикологију ВМА досад није лечио ниједан пацијент због проблема насталих услед конзумирања хране са остацима пестицида.

– Највећи део остатака пестицида стиже из поврћа и воћа. Експерименталне студије указују на могућу повезаност хроничног тровања пестицидима са разним обољењима. Међу њима су Паркинсонова болест и Алцхајмерова деменција, развојни неуролошки проблеми код деце, астма, прекомерна тежина и дијабетес – каже проф. Вучинић.

Пестициди су хемијска средства и употребљавају се у борби против изазивача биљних болести, штетних инсеката, за раст биљака… Опасни су по здравље.

На градским пијацама није лако пронаћи зелениш који пољопривредници нису више пута, а често и после сваке обилне кише, третирали овим средствима. На основу Закона о безбедности хране, они су одговорни за квалитет и безбедност производа које износе на тезге. Њима је остављено да брину о томе којим средствима прскају плодове, каквом водом их заливају, на који начин их складиште и транспортују…

Како онда „очистити” зелениш од различитих штетних препарата?

У Градском заводу за јавно здравље истичу неколико савета како би се смањио ризик од евентуално присутних остатака пестицида у воћу и поврћу.

– Треба га прати бар неколико минута под млазом текуће воде. Намирнице из стакленика додатно се третирају хемикалијама па, уколико је могуће, треба им скинути и горњи слој или кору. Код лиснатог поврћа попут купуса и зелене салате, спољне листове требало би одстранити. Кување, конзервисање или замрзавање смањује остатак пестицида – објашњава др Весна Пантић-Палибрк, начелник Јединице за контролу здравствене исправности хране.

Њена препорука је да се што више једу сезонско воће и поврће јер се на тај начин смањује изложеност различитим загађивачима у храни.

Стручњаци завода лабораторијски испитују постојање остатака пестицида у намирницама које се користе у свакодневној исхрани. У овој кући раде такозвани скрининг на више од 800 различитих пестицида који су у употреби за прскање ових намирница. Градски завод већ годинама није укључен у контролу на пијацама. Надају се да би нови Закон о јавном здрављу требало да донесе помак и у овој области. „Градске пијаце” нису задужене за контролу производа на тезгама, али њихови инспектори ипак у току сезоне бар једном провере исправност воћа, поврћа, меса и млечних производа.

Контрола на присуство остатака пестицида обавља се лабораторијском анализом узорака узетих код произвођача, увозника, дистрибутера, у велетрговинама и на другим продајним местима. У случају неправилности забрањује се даљи промет тих производа, затечена количина се повлачи са рафова и уништава на безбедан начин, истичу у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде

Прoшлe гoдинe контролисано je oкo 1.500 узорака. Нajвишe „проблема” билo je у цитрусимa – лимун, мaндaрине и пoмoрaнџе – 10 узoрaкa сaдржaлo је вeћи сaдржaj срeдстaвa зa зaштиту биљa oд дoзвoљeнoг. Нa oснoву oвих нaлaзa дoнeтa су рeшeњa o зaбрaни увoзa и даљег прoмeтa oкo 155,6 тона цитруса. Од тога је 93,9 тона oвoг вoћa уништeнo, док је 61,7 тона врaћeнo пoшиљaoцу. Oвo вoћe je углaвнoм вoдилo прeклo из Tурскe.

Кoд нас 11 прoизвoдa ниje билo усaглaшeнo – и тo мaлинa, купинa, брeсака, шљивa, кajсиja, пaрaдajза и jeдaн узoрaк шaмпињoнa.

Забрањени у Европи, не и у Србији

Произвођачи би најпре требало да схвате да не смеју да праве разлику између производа које пласирају на пијацу и оних које остављају за себе, поручује Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.

– Већина њих ни не зна како треба да користи пестициде. Дешава се да данас третирају производ, а сутра га износе на тезгу. Велики број штетних хемикалија одавно је забрањен у Европи, а код нас се и даље користи. Реч је о органо-фосфатима. Увозе се и препарати из Кине, без декларације. Допремају се у бурадима и мешају се са различитим средствима и користе за прскање. Имамо Закон о хемикалијама, али нажалост немамо Агенцију за хемикалије која би требало да контролише примену тог закона – истиче Паповић, додајући да се нада да ће та „рупа” у закону ускоро бити „закрпљена”.

Сремуш да, мразовац не

У последње време на пијацама се све чешће могу наћи везице сремуша, моћног антиоксиданса, који грешком неискусни берачи могу да замене са мразовцем, једном од најотровнијих биљака на нашим просторима (садржи алкалоид колхицин).

– Листови сремуша и мразовца су слични, али се могу разликовати када се протрљају између прстију. Сремуш има карактеристичан мирис који подсећа на бели лук. Цветови су му бели и ситни, док мразовац има нежнољубичасте латице и наликује обрнутој круници. Очигледна је разлика у изгледу цвета сремуша и мразовца – објашњава др Славица Вучинић.