Novosti online

Жене на удару језика мржње

„Припадници опозиције желе да буду различити од власти, а један од начина јесте да буду много гори”, поручује др Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука. Ширењем мизогиније и говором мржње на јавној сцени женама се, како каже наша саговорница, шаље порука: „Бежи кући, није ти место на јавној сцени, јер ту ми дечаци одмеравамо снагу”. На сцени се нормализује говор мржње, а власт и опозиција се међусобно чашћавају речима од којих пристојан човек може само да поцрвени. Вређају се и мушкарци међусобно, али готово никада сексистички.

„Када је жена на тапету, увек постоји сексистички моменат. Чим сте жена, ви сте нека врста лаке жене, неко ко би требало да буде извређан”, каже за „Политику” др Мршевић. Додаје да забрињава чињеница да је овог пута реч о људима које смо видели као уметнике, политичку алтернативу или евентуалну будућност. „Све време они показују неку врсту дечјег ината, што је врло деструктивно. Ако се власт бори за родну равноправност, европске вредности или за сарадњу са Русијом, они ће да раде све супротно”, прокоментарисала је.

Тежак скандал изазвао је ових дана Сергеј Трифуновић, о чијој ће кандидатури за председника Покрета слободних грађана сутра бити одлучивано, назвавши новинарку Ивану Жигић курвом. Дан касније је твитовао да је, изгледа, требало да је назове „усташком курвом”. Алудирао је на чињеницу да су посланици СРС-а, у априлу прошле године, окружили Александру Јерков (ДС) говорећи јој да је „издајица”, „усташка курва” и „сподоба”. Не само да се нису извинили, већ је Вјерица Радета (СРС) у живом скупштинском преносу покушала да објасни оправданост ових речи, наводећи да се „усташом назива неко ко ради против интереса своје земље, а проститутком особа која се продаје за новац”.

За ове увреде нико од посланика није кажњен јер, како је објашњено, тешке речи нису изречене „у микрофон”. Председница Скупштине Маја Гојковић том приликом је изјавила да не подржава ни вербално ни физичко насиље у парламенту и подсетила да је и сама била жртва. Гојковићева је, пре око месец дана, имала жесток обрачун са Сергејем Трифуновићем, који ју је назвао „фуксом”, посланици Социјалдемократске странке обратили су јој се речима: „Шта је, бре, ћорава”, а пожалила се и да је троје посланика „Двери” упало у њен кабинет вређајући је, што су они демантовали.

На мети увреда и говора мржње често је и премијерка Ана Брнабић. Жељко Веселиновић, сада већ бивши члан Председништва Савеза за Србију, написао је на „Твитеру” да би премијерку Брнабић требало затворити међу „четири зида са обдареним Афроамериканцем”, а Вук Јеремић да је она „креатура” и „беспризорна штеточина”. Веселиновић је наставио са ширењем мржње, па је Милену Поповић, супругу покојног Оливера Ивановића, назвао „женом ђаволом”, што га је коначно и коштало функције у коалицији. Опростио се од фотеље, а без видљивог кајања, написао да његове изјаве „могу да нанесу штету” јер их „власт злоупотребљава”.

Тешким речима, увредама и оптужбама изложене су и жене из опозиције. У марту 2017. године Миленко Јованов назвао је Наташу Јеремић, супругу Вука Јеремића, „шефицом нарко-тржишта”, а Тужилаштво је одбацило пријаву коју је она тим поводом поднела.

Политичарима је постао обичај да се непримереним речима обрачунавају са новинаркама, поготово онима које долазе из редакција које им нису симпатичне. Још се није слегла прашина око вређања новинарке Студија Б Барбаре Животић и уреднице Иване Вучићевић, а није заборављена ни дописница ТВ Б92 Златија Лабовић, којој је тадашњи министар одбране Братислав Гашић, док су камере биле укључене, поручио: „Волим новинарке које овако лако клекну”. Гашић је убрзо смењен због ове изјаве. Чланови СНС-а осудили су пре две недеље испад функционера и заменика градоначелника Ниша Милоша Банђура, који је новинарку Сену Тодоровић назвао „матором жутом кучком”, а његову смену затражио је Савез за Србију, као и новинарска удружења.

Највећи проблем, како каже др Зорица Мршевић, јесте чињеница што се говор мржње толерише, нема адекватне казне, а често изостаје и политичка осуда. „Дефинитивно је међупартијска солидарност изнад женске саосећајности. Погађа ме што не реагују. Шта сада ради Женска парламентарна мрежа? Где су жене из опозиције у тренутку када опозициони политичари вређају жене? Плашим се да ће на овај начин они стицати политичке поене. Можда не смеју да реагују због Драгана Ђиласа, јер знају да је прек”, додаје др Мршевић. Подсетила је да је министарка Зорана Михајловић реаговала када је Војислав Шешељ поручио Гордани Чомић (ДС) да обрије бркове.

Ова власт, без обзира на то да ли је неком симпатична или не, снажно афирмише родну равноправност. „Ако ви у јавности стално говорите о заштити жена и сузбијању насиља, то се примети. Онда се појави неко ко је алтернатива и све то избрише у три речи, вређајући жене и припаднике мањинске сексуалне групе преко премијерке. Вратили смо се километрима уназад”, каже наша саговорница, осврћући се на чињеницу да се то дешава у многим сегментима друштва и да је за декана Правног факултета Универзитета у Новом Саду изабрана особа која је првостепеном судском одлуком осуђена због дискриминације.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh