Узлет пословних резултата српске привреде у прошлој години заснива се на улагањима два страна инвеститора „Вансија” и „Зиђина”, који су преузели Аеродром „Никола Тесла“ и РТБ „Бор”, што је утицало да се добит у сектору саобраћаја увећа четири, а у рударству чак десет пута.
Домаћа привреда је прошлу годину завршила са 499,7 милијарди динара профита, што је за трећину боље од претходне.
Профитабилно су пословали скоро сви сектори. Најуспешнија је била прерађивачка индустрија (112 милијарди динара), рударство (109 милијарди динара) захваљујући уплати кинеског „Зиђинга” од 350 милиона долара, трговина (81,8 милијарди динара) и саобраћај (67,8 милијарди динара), захваљујући уплати концесионе накнаде од 501 милион евра.
Према годишњем извештају о пословању привреде у 2018. години, који је Агенција за привредне регистре објавила на свом сајту, велика привредна друштва, носила су више од половине финансијске снаге и укупног добитка целе привреде, али су мала привредна друштва пословала као финансијски најстабилнији део привреде, остваривши скоро четвртину укупног позитивног резултата.
Велика предузећа (361) са укупно 354.988 запослених, остварила су добитак у вредности од 268,3 милијарде динара и повећала број запослених за 34.976 радника. Мала друштва (10.359) су исказала позитиван резултат у износу од 118,5 милијарди динара, што је раст од 9,5 одсто у односу на годину раније и повећала број запослених за 8.354 радника, па су у 2018. укупно запошљавала 311.705 људи.
Највећи раст бележе предузећа средње величине, чак 37,8 одсто са укупном добити у износу 110,7 милијарди динара. Прошле године пословало је 1.391 средње предузеће са укупно 230.680 запослених, што је 8.784 радника више него у 2017. години.
Микропредузећа, коначно су после седмогодишњег негативног тренда пословала позитивно, остваривши добитак од две милијарде динара. Међутим, смањила су број запослених за 1.994 радника, па је у њима радило укупно 233.854 људи.
Послодавци у Србији су прошле године запослили укупно 50.120 нових радника, показује анализа финансијских извештаја Агенције за привредне регистре. Београдски регион и даље носи највећу привредну активност. Половина профита привреде зарађена је око престонице, ту послује скоро половина предузећа и запослена је скоро половина укупног броја радника, па и половина новоупослених.
Други на лествици успеха је регион јужне и источне Србије, који је са 34,4 милијарде динара скочио на 113 милијарди динара добити.
Пословна имовина привредних друштава на крају 2018. године износила је 14.964 милијарде динара и већа је шест одсто у односу на претходну годину. Највећи део пословне имовине чине дугорочне инвестиције па стална имовина чини 59,2 одсто.
Јавна предузећа су четврту годину заредом пословала позитивно, али добит од 5,1 милијарде динара чини свега петину добити из претходне године. Јавна предузећа су смањила број радника за 590.
