Варварин – За место овогодишњег обележавања почетка НАТО бомбардовања наше земље, 24. марта 1999. године, државно руководство изабрало је Варварин, градић на Великој Морави, чији грађани сваке године, са великом тугом, обележавају дан када је у удару на мост на Великој Морави живот изгубило десеторо грађана, а више десетина лакше и теже повређено.
Напад на варварински мост догодио се 30. априла 1999, на Свету Тројицу, у 13.05 сати, у време када је у малом градићу био свети дан. Око цркве, у близини Велике Мораве, и на мосту било је на стотине грађана. Два НАТО бомбардера, са неколико пројектила, срушила су челични мост. Са моста су се чули јауци. Многи грађани и верници одмах су потрчали како би помогли онима који су имали снаге да запомажу. Али, пет минута после првог уследио је други напад. Морава је поцрвенела од крви цивила.
У градску капелу одвезено је десет измасакрираних жртава, свештеник без главе, момак без половине тела… Међу настрадалима била је и ученица првог разреда Математичке гимназије у Београду Сања Миленковић, изузетан математички таленат… Да није било другог удара, остала би жива… Крварило је и на десетине рањених цивила. Била је то језива слика, у којој су многи, сатима после пада моста, долазили на обалу и немо посматрали остатке делова тела и одеће и обуће настрадалих…
Касније су грађани подигли споменик настрадалим жртвама у близини места страдања. На предлог више немачких адвоката и уз финансијску помоћ немачких грађана, породице настрадалих поднеле су тужбу против немачке државе. Немачки адвокат Урлих Дост предлагао је да наша држава тужи Немачку, а не појединци, због „имунитета који вековима штити државе од тужби оштећених појединаца”. Југославија није поднела тужбу. Поднели су је појединци, а адвокати учинили све што су могли. Врховни суд Немачке одбацио је тужбу грађана Варварина. Пре две године није успела ни жалба Уставном суду Немачке. Појединци немају право на тужбу, а Немачка није одговорна, речено је, јер није учествовала у планирању напада на мост.
– Ми сада можемо само да поднесемо тужбу међународном суду у Стразбуру. Али, и за то треба много пара – каже за „Политику” Зоран Миленковић, председник Општине Варварин и отац настрадале Сање Миленковић.
– Током бомбардовања моста овде су страдали недужни грађани и деца. Зато се на том месту сваке године окупљамо да покажемо да злочин нисмо заборавили без обзира што морамо да живимо и градимо мостове са свим државама. Верујте, и сада, после толико година, тешко је да се схвати зашто су овде убијени цивили кад нигде у близини није било никаквог војног објекта. Несхватљиво је и рушење моста у два наврата. У првом налету страдало је троје цивила, а у другом још седморо! Но, остаје нам да верујемо да ће Србија вођењем одговарајуће политике успети да спречи да се нешто слично никада више не понови.
Стравичан догађај овде обележавају и припадници младе генерације. Ученици сваке године, 30. априла, припреме венац од цвећа и симболично га баце са моста у Велику Мораву. И црквено опело је саставни део церемоније помена, уз учешће највиших црквених великодостојника.
