Sarajevska lingvistkinja Sandra Zlotrg izjavila je danas da je cilj Deklaracije o zajedničkom jeziku u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji da se razbije mit o povezanosti jezika i naroda i da iza tvrdnji da su jezici koj se u tim zemljama govore „posebni i nespojivi“ stoji nacionalistička retorika.

„Mi svi govorimo istim, zajedničkim jednim jezikom. Ono što nazivamo bosanskim jezikom, hrvatskim jezikom, srpskim jezikom, crnogorskim jezikom, to su standardne varijante tog našeg zajedničkog jezika“, rekla je izvršna direktorka uruženja Lingvisti za Radio forum nemačkog radija WDR.

Ona je ocenila da nacionalistička retorika stoji iza težnje da se kaže da je hrvatski poseban i nespojiv sa srpskim ili, kako je rekla, što je još veća nebuloza, iza tvrdnje da je crnogorski autohtoni jezik.

„Hoćemo da razbijemo mit o povezanosti jezika i naroda, odnosno države, zato što znamo da je rat uzrokovan tim mitom i da je vrlo lako da se sve to ponovi zbog jednostavne laži da je moja nacija jedna jedina i nepovezana sa ostalima“, navela je Zlotrg.

Prema njenim rečima, politika je zloupotrebila jezik, lingvisti su preuzeli tu političku matricu i učestvovali u stvaranju nacionalističkih politika.

„Nas 10, 20 prvih koji smo potpisali (Deklaraciju) pokazujemo da ima drugih lingvista koji nisu učestvovali u tim nacionalističkim pričama i koji žele da se vrate na nauku“, rekla je lingvistkinja, dodajući da nauka kaže da je to zajednički standardni jezik policentričnog tipa.

Zlotrg je dodala da su deklaraciju potpisali ljudi sa imenom i prezimenom i da iza Deklaracije ne stoje institucije, instituti, ministarstva, države.

Deklaracija koja je juče predstavljena u Sarajevu je rezultat dvogodišnjeg rada beogradskog Udruženja Krokodil, Udruge Kurs iz Splita, podgoričkog Centra za gradjansko obrazovanje i PEN centra BiH iz Sarajeva.

„Reč je o jeziku kojim govori više naroda u više država s prepoznatljivim varijantama – kakvi su nemački, engleski, arapski, francuski, španski, portugalski i mnogi drugi“, navodi se u Deklaraciji.

Tu činjenicu, kako smatraju potpisnici Deklaracije, „potvrdjuju štokavica kao zajednička dijalekatska osnovica standardnog jezika, srazmera istog naspram različitog u jeziku i posledična medjusobna razumljivost“, a „korišćenje četiri naziva za standardne varijante – bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski – ne znači da su to i četiri različita jezika“.

Potpisnici navode da su deklaraciju doneli „suočeni s negativnim društvenim, kulturnim i ekonomskim posledicama političkih manipulacija jezikom i aktuelnih jezičkih politika u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji“.

Deklaraciju je on-lajn potpisalo oko dve hiljade osoba otkako je objavljena na internetu, rečeno je juče na zvaničnom predstavljanju tog dokumenta u Sarajevu.