Пронађите „уљеза“… ЦСКА, Црвена звезда, Фенербахче, Реал, Локомотива, Барселона, Лаборал Кућа, Панатинаикос…Који тим штрчи међу учесницима четвртфинала Евролиге који су „тешки“ 170 милиона евра, и имају 19 титула европског првака.
Одговор је више него лак и само поврђује успех првака АБА лиге и Србије у овосезонском судару са континенталном кошаркашком силом. Сутра и прекосутра почиње трка за Берлин, где ће се од 13. до 15. маја одржати завршни турнир, а за титулу ће се борити четворка која дође до три победе.
Звезди на путу стоји најбогатији, десет пута скупљи тим, у сваком погледу моћни ЦСКА, шестоструки првак Европе и 12. пута учесник „фајнал-фора“ у последњих 14 сезона.
Руку на срце, пред „црвено-белима“ је „немогућа мисија“. Ни један тим у последњих десет година није успео у четвртфиналној серији да елиминише „армејце“, али, ко зна, можда је време за једну од највећих сензација у европској клупској кошарци…
Мало шта је за поређење два клуба, али интересантан је податак да се деби Црвене звезде у Купу шампиона поклопио са „златном“ ером ЦСКА, европском доминацијом под командом легендарног тренера Александра Гомељског.
Састали су се у сезони 1969/70, такође у четвртфиналу (играло се по групама), а Московљани су победили у Београду са 85:82 и на свом паркету – 105:92.
Звезду је предводио Милан Бјегојевић, а у тиму су били Цветковић, Вучинић, Ђурић, Сарјановић, Ракочевић, Капичић, Славнић, Тодосијевић, Лазаревић, Симоновић, Павловић, Шкулић и Капетановић.
„Армејци“ су зауставили „црвено-беле“ и у сезони у којој су остварили најзначајнији успех у такмичењу клупских првака (1972/3), у полуфиналу – 90:98, 100:83. Звезда је у четвртфиналу била боља од Макабија и Реала, а скоро исти тим као пре три године предводио је Братислав Ђорђевић.
Већ наредне сезоне клуб с Малог Калемгдана освојио је једини европски трофеј, Куп победника купова. Последњи пут састали су се у првој фази сезоне 1999/2000 и поново су Московљани били недодирљиви – 65:80 и 86:62.
За Звезду су тада играли Јестратијевић, Бошковић, Топаловић, Вујанић, Ракочевић, Болић, Станојевић, Алексић, Луковски, Радмановић, Тица и Цветић, а на клупи су се мењали Антонић (5 утакмица), Милатовић (1), Лучић (7) и Караџић (3).
После тога Звезда 13 година није играла елитно такмичење а ЦСКА је константно био у борби за титулу, а пети у шесту је освојио под командом италијанског стручњака Етореа Месине (2006. и 2008.).
Моћна „армија“ је, међутим, показала слабост у утакмицама на „фајнал-фору“, чак десет пута је остала празних шака у 12 учешћа.
Са те тачке гледишта, шансе „црвено-белих“ у једној утакмици биле би знатно веће, тако да ЦСКА улази у серију као апсолутни фаворит.
Тешко је тиму који у који је уложено 40 милиона евра пронаћи слабу тачку, али евидентно је да су Московљани рањиви под кошем. Фриленд и Коробков су у фази опоравка, Хријапа је такође ван строја због прелома шаке и ту можда лежи трачак наде за „црвено-беле“.
Ипак, највећа мука тренера Дејана Радоњића је, како зауставити најбољи тандем Евролиге, Де Колоа и Теодосића.
На овом бековском пару почива игра најефикаснијег тима Евролиге (92,1 поена), у њиховим рукама је највећи број постигнутих (36,5 у просеку) и асистираних поена (11,5 додавања). Центри Хајнс (198 сантиметара) и Лазарев нису офанзивци, али све то надокнађују Воронцевич (игра на позицијама четири и три), Курбанов, Николс (тек изашао из повреде), Џексон, Хигинс и Фридзон.
Звезду до подвига води бар једна победа у Москви, међутим ове сезоне у Арени „Мегаспорт“ славили су само Уникаха у Евролиги и Локомотива у ВТБ лиги. ЦСКА нема „врућ“ домаћи терен, али има квалитет да савлада било који европски тим на његовом огњишту.
Зато и слови за највећег фаворита за титулу, без обзира на неискуство тренера Димитриса Итудиса (45), коме је ово тек друга евролигашка сезона. Ипак, учио је од најтрофејнијег, био се десет сезона помоћник Жељку Обрадовићу у Панатинаикосу, а пре ЦСКА једну сезону водио је турски Банвит.
