Kako učiniti mere masovnog nadzora relevantne za običnog čoveka? Možda ako se predstave putem dick pics, kao što je nedavno učinio Džon Oliver. Manje genitalan pristup je nova dokumentarna serija Do Not Track, čiji sajt prikuplja podatke svakog posetioca i obrađuje bih u svakoj epizodi da bi nas užasnuo na ličnom nivou.
Do Not Track želi da demistifikuje misteriozni svet prikupljanja podataka. Sajtovi često sadrže pregršt trekeratreće strane koji služe isključivo prikupljanju podataka korisnika i korišćenju odnosno preprodaji istih u marketinške svrhe. Čak i da smo toga sasvim svesni, da li bismo drugačije koristili internet?
Ipak su naši podaci deo pogodbe koju sklapamo sa većinom omiljenih sajtova. Čovek na internetu mora da pretpostavi da ga neko negde nekako posmatra.
Bret Gejlor, autor Do Not Track i vođa Mozilinog open sors projekta Popcorn.js, želi da ukloni tu pretpostavku ovim dokumentarcem koji koristi podatke prikupljene od svakog gledaoca (dobrovoljno ili ne) da bi ilustrovao koliko informacija je na raspolaganju raznim stranim licima, od reklamnih do državnih agencija.
„Ne želimo da korisnik samo načelno shvati šta se dešava i stekne neku opštu sliku, već i da oseti kako se te stvari dešavaju konkretno njemu kao pojedincu,“ kaže Gejlor. „Koncept tog tipa je najbolje ilustrovati kroz direktno prikupljanje podataka.“
U prvoj epizodi, pre nego što sajt zatraži bilo kakve podatke, oni rutinski prikupljeni su već dovoljni da bi narator korisniku rekao u kojoj se zemlji ovaj nalazi, u kom gradu živi, kakvo je danas vreme kod njega, i koju vrstu kompjutera koristi. Iskustvo je donekle šokantno, čak i ako teorijski znate o čemu je reč.
„Svi su svesni da se nekakvi podaci nekako prikupljaju, ali ljudima je teško da se tačno izraze,“ kaže Gejlor. „Možda vide kako rade oglašivači na Fejsbuku, ili čuju o državnim programima kao što je PRISM u USA odnosno C-51 u Kanadi, ali sve što po tom pitanju mogu da kažu je ‘strašno šta se radi’. Mi bismo hteli da se pobliže pozabavimo ovim pitanjem, da produbimo razgovor.“
Epizoda postaje sve sablasnija kako sajt traži sve više informacija, na primer adrese sajtova koje gledalac redovno posećuje, da bi ilustrovao kako se konkretno prikupljaju podaci i zašto nije samo „strašno“ šta se radi sa njima.
Do Not Track traži lične podatke gledaoca da bi ilustrovao potencijalnu zloupotrebu.
Serija treba da bude zabavna i široko pristupačna.Tehnički žargon je zastupljen ali ne preterano; uvek je deo svakodnevnih situacija i scenarija. Ali u stvarnom svetu, pitanje sakupljanja digitalnih podataka i onlajn nadzora nije tako jednostavno. Gejlor planira da svaku epizodu isprati serijom mejlova koji će sadržati linkove do naučnih radova, članaka, i drugih obrazovnih programa u vezi sa sadržajem prikazane epizode.
Cilj je, Gejlor kaže, da se proširi svest o važnosti podataka da ih ne bismo olako ustupali. Ako ljudi počnu da kritički misle o ishodištu njihovih podataka, na raspolaganju su im bezbednosne mere kao što je enkripcija.
Ako ste se zapitali šta Do Not Track namerava da uradi sa podacima koji mu gledaoci ostave, biće odgovorni. Obavezali su se da podatke neće proslediti oglašavačima, a za tri godine, kada bude istekao rok trajanja serije, sve prikupljene adrese elektronske pošte biće uništene.
„Možda budemo ritualno spalili baze podataka,“ kaže Gejlor u šali. „Ali važno je i da kad korisnik ustupi svoje podatke, ne čini to zauvek, ne daje za pravo drugoj strani da sa podacima radi šta god poželi.“
Preporučujemo:
Pogledajte VICE film o pravljenu oružja na 3D štampaču.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
