Indiju možete da baš volite ili baš ne volite, ali jedno je sigurno. Istrešće vas iz gaća još na aerodromu. Nama sa Zapada veoma su neobične, egzotične i bizarne neke stvari koje Indusi prosto podrazumevaju. Takođe, njima je jako neobično zašto neko pravi toliku frku oko jedne delimično štorkave čaše u restoranu. U Indiji se niko ne nervira. Nikada. Ako upadnete u zamku i počnete da obraćate pažnju na sitnice koje bi vas kod kuće sigurno izbacile iz takta, najebali ste.
Sasvim je normalno da hranu koju ste naručili dobijete nekada za pola, a nekada za dva sata. Sedeli smo u jednom malom, ali punom restorančiću. Vlasnik je veoma pažljivo i detaljno zapisao porudžbinu na kojoj se između ostalog našao i pomfrit. Za dva minuta videli smo kako izlazi iz kuhinje sa kacigom na glavi, seda na motor i odlazi u nepoznato. Za 15 minuta vratio se kesom krompira i nama je odmah postalo jasno da je pomfrit ovde neverovatno svež. Hranu smo dobili za 2 sata od trenutka naručivanja. Sve je bilo preukusno. Pitali smo se zašto sve traje toliko dugo, dok jednog dana nismo zavirili u kuhinju gde smo zatekli sledeći prizor: jedan čovek, u sred haosa, pažljivo ljušti beli luk i pevuši, a šestorica stoje oko njega i posmatraju ga tako pažljivo da bi čovek pomislio da operiše na otvorenom mozgu. Ako pokušate da protestujete, da se žalite ili demonstrativno odete, samo ste vi na gubitku.
Autor teksta na Katakaliju, tradicionalnom plesu Južne Indije. Sve fotografije su vlasništvo autora teksta.
Dakle, lekcija broj 1 u Indiji glasi: opusti se i uživaj, kosmos je na tvojoj strani.
Lekcija broj 2 ima veoma veliku praktičnu vrednost: u restoran se ide kad još nisi ogladneo.
Lekcija broj 3: ne idi u restoransku kuhinju u Indiji, život u iluziji je lakši. Čovek tamo nauči da je higijena često precenjena kategorija. Većina restoranskih kuhinja nikada ne bi prošla strogu evropsku sanitarnu kontrolu. Zato je važno da jedete termički obrađenu hranu. Ako malo pazite, možete mnogo da uživate u fantastičnoj hrani. Ako malo ne pazite možete da uživate u dizenteriji. Ako volite ljutu, pikantnu klopu i mnogo morskih plodova i sveže ribe, na pravom ste mestu. Obavezno probajte tandori piletinu ili barakudu, ukusni lokalni hleb nan i džera pirinač sa kuminom. U belom luku, đumbiru, kuminu, kariju i korijanderu ne oskudeva nijedno jelo.
Ajurveda testo.
U Indiji važe veoma neobični zakoni o točenju alkohola. Postoje čitave države, oblasti i gradovi gde je on potpuno zabranjen. U gradu Mamalapuramu u državi Tamil Naduu, gde smo bili 5 dana, vladaju strejteri. Na sreću, skoro svuda možete da popijete lokalno pivo (u veoma zanimljivom pakovanju od 0,75l), samo što će vas u nekim lokalima zamoliti da ga držite ispod stola. U gradovima u kojima je prodaja alkohola dozvoljena prodavice sa pićem ćete pronaći veoma lako. Ispred njih je kao nekad pred Dafiment bankom na Terazijama, samo što u redu strpljivo čekaju alkosi (isključivo muškarci), a ne prevarene štediše. Indusi znatno slabije podnose alkohol i malo im treba da se razbiju i naprave haos, pa država pokušava da kontroliše ovaj porok.
U Tamil Naduu se govori tamilskim, jezikom koji pripada grupi dravidskih jezika i iz koga su u svetske jezike ušle reči mango i katamaran. Ovim jezikom govori se i na Šri Lanci, Maleziji i Singapuru. Engleski razumeju skoro svi i ovaj jezik ima status pomoćnog zvaničnog jezika. Noćni život u Mamalapuramu nije baš neko ludilo. Kada smo posle ponoći odlučili da prošetamo gradom, zaustavila nas je policija i veoma ljubazno zamolila da se vratimo u hotel. Zašto? Zato što je pun mesec, a u danima punog meseca gradom kruži banda „loših momaka“ koji vole da pljačkaju turiste. Ovakvo objašnjenje, pri tom smrtno ozbiljno, možete da dobijete samo u Indiji. Iako sam potpuno siguran da smo na ulicama Mamalopurama daleko bezbedniji nego na ulicama Pariza ili Barselone, vratili smo se u hotel, zato što su nas lepo zamolili i zato što na ulicama nije bilo žive duše. Lekcija broj 5: kad je pun mesec, ne talasaj, sedi gajbi.
Izuvanje ispred supermarketa.
Moja sledeća stanica bila je savezna država Kerala. Svi su čuli za njenu daleko poznatiju komšinicu Gou, sa kojom se graniči. Država na krajnjem jugu Indije, Kerala, nije toliko turistički eksponirana da ne možete da živite od Rusa i Britanaca koji je opsedaju, a sa druge strane ima sve što je putniku sa Zapada potrebno: divno more, pogled koji oduzima dah, fantastičnu hranu i naravno, daleko poznati hindu stav prema životu koji bi se najkraće i najtačnije mogao staviti u jedan širok osmeh koji krasi lica svih ljudi koje srećete na ulici.
Varkala, gradić u kom smo bili, nalazi se na jednom fascinantnom mestu, na litici visokoj 200 metara. Ispod je plaža koju zapljuskuju talasi Arapskog mora. Kad se probudite, otvorite prozor i vidite ovaj plavi beskraj, postane vam potpuno jasno zašto se ovo mesto oduvek smatra domom bogova. Za lepotu Kerale znali su i stari Rimljani i drevni Kinezi, Portugalci, Holanđani i, naravno, okupatori, kolonizatori Englezi. Kerala je po mnogo čemu jedinstvena država na indijskom potkontinentu. Tamo je najniža stopa nepismenosti (97 odsto stanovništva je pismeno. Najniža stopa pismenosti u Indiji je u državi Bihar, samo 64 odsto).
Ovo je prva država na svetu u kojoj su komunisti došli na vlast na izborima (dakle, bez revolucije ili prevrata). Kerala je multikulturalna sredina u kojoj većinu stanovništva čine pripadnici hindu verosipovesti, oko 25 odsto čine hrišćani i nešto manje od 20 odsto muslimani. U Varkali živi i tibetanska zajednica, izbeglice koje su pobegle iz ove zemlje nakon kineske okupacije.
Žena prodaje ribu i peva u Varkali.
Kad su droge u pitanju, u Keralu i Gou, dolaze hipici celog sveta i čitava armija ljubitelja psihodeličnih droga koje daju savršen ton zalascima sunca pored Arapskog mora. Vitamin kore mozga, kako je Timoti Liri nazivao LSD se završava bez problema. Marihunana ili kako ajurvedski doktori vole da kažu gandja, dostupna je svuda i predstavlja deo religiozne tradicije. Biljka je posvećena plavom bogu rušitelju Šivi (baš kao i tatula). Tokom praznika Holi, Indusi piju napitak od cvetova marihuane i mleka koji se zove bhang.
Kerala je kolevka ajurvede, drevne indijske medicine, pa je to idealno mesto da isprobate neku od fantastičnih ajurvedskih masaža. Budite spremni da ležite na krevetu ispod posude postavljene tačno iznad vaše glave i koje ciri toplo ulje koje vam se razliva po čelu, kosi i slepoočnicama. Znam da deluje kao starokinesko mučenje kap po kap, ali je ova vrsta ajurvedskog tretmana veoma prijatna i relaksirajuća. Kad ste već tu probajte i čudesnu tehniku kratera od testa koji se stavljaju na vaše telo i pune vrućom tečnosću, a sve u cilju ubrzavanja procesa detoksifikacije.
Velika pažnja poklanja se ishrani koja je vrlo umerena i blaga (prvenstveno zasnovana na počišćenom buteru giju, povrću i žitarimacama koje se lako vare), a ajurvedski lekar će od vas tražiti da vodite precizan dnevnik kenjanja koji će mu pomoći u daljem osmišljavanju terapije. Ma koliko vam ovo delovalao bizarno, treba reći da je ajurveda veoma moćna i da uživa veliko poverenje među 1,2 milijarde Indusa.
Lekcija broj 6 zato glasi: kad nešto postoji 5,000 godina i poštuje ga milijarda ljudi, onda je verovatno okej i vredi probati.
Na plaži u Mamalopuramu.
Varkala je i pravi raj za sve one koji vole da kupuju jeftino i pravi pakao za one koji, kao ja, ne vole da se cenjakuju. Cenkanje je obavezno, traje dugo i može se okončati cenom koja je 7 do 10 puta manja od početne. U svim prodavnicama se ujutro pale mirisni štapići, pa se lako može dogoditi da uđete u radnju u kojoj se ništa, ali bukvalno ništa, ne vidi od dima. Prodavačica će vam objasniti da je taj dim veoma zdrav za telo i duh. Iz garderobe ćete ga isprati tek u Evropi. Kad se dim malo raziđe videćete da na podu spava beba koja nema ni godinu dana.
Azijski pristup vaspitanju dece me oduvek fascinirao. Deca osećaju ljubav svojih roditelja u svakom trenutku, ali granica se jasno zna, nema histeričnog podilaženja razmaženoj dečurliji. Ovde su mališani nasmejan, dobri, ne urlaju u restoranu i ne pokušavaju da vam se popnu na glavu kao na dečjim rođendanima u igraonicama, na koje sam izričito zabranio prijateljima da me pozivaju.
Saobraćaj u Indiji.
Svete krave ne haju za vas.
Saobraćaj u Indiji je posebno iskustvo. Često se može dogoditi da se na ulici od dve trake jedan sa drugim u liniji nađe pet automobila. Ako tome dodate rikše, motore, pešake, bicikliste i svete krave koje su potpuno nezainteresovane za vašu žurbu, dobićete jedan haos koji savršeno dobro funkcioniše. Svi sviraju sve vreme, ali nipošto zato što vas požuruju ili negoduju, već da vam daju znak da su iza vas i da vas eventualno prestižu. Žmigavac se daje rukom. Za dvadeset dana nisam primetio ni najmanji incident u saobraćaju. Lekcija broj 7 glasi: Živeo haos!
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
