Foto: Guliver/Getty Images/ThinkstockPotrošačke cene u Srbiji, kojima se meri inflacija, u julu ove godine su smanjene za 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a za 1,2 odsto su veće nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
U odnosu decembar 2015. godine inflacija je u julu iznosila 0,8 odsto.
U julu su pojeftinili hrana i bezalkoholna pića (1,8 odsto), komunikacije i odeća i obuća (za po 0,5 odsto), usluge restorana i hotela (0,2 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,1 odsto).
Povećane su cene rekreacije i kulture (4,3 odsto), alkoholnih pića i duvana (3,1 odsto), zdravstva (0,4 odsto), nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stana (0,3 odsto), transporta (0,2 odsto) i obrazovanja (0,1 odsto).
RASTU REZERVI DOPRINELA ŽELEZARA
Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju jula iznosile su 9,6 milijardi evra, što je povecanje za 314,5 miliona u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopšteno je iz NBS.
Deviznim rezervama na ovom nivou se obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 220 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga.
Vrednost dinara je u julu bila nepromenjena u odnosu na evro, a Narodna banka Srbije je u tom mesecu intervenisala kupovinom 355 miliona evra u cilju ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija kursa.
Rast deviznih rezervi Narodne banke iz juna nastavljen je i u julu, pri čemu se gotovo celo julsko povećanje pripisuje intervencijama centralne banke, koja je na deviznom tržištu kupila 355 miliona evra.
Neto devizne rezerve, odnosno ukupne rezerve umanjene za devizna sredstvabanaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju jula iznosile su nešto više od osam milijardi evra i bile su vece za 352 miliona u odnosu na prethodni mesec.
Povećanje i bruto i neto deviznih rezervi naročito je značajno uzimajući u obzir činjenicu da je ostvareno u ambijentu i dalje prisutnih turbulencija na međunarodnim finansijskim tržištima.
Pored priliva ostvarenog po osnovu intervencija na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza, prilivi su ostvareni i po osnovu privatizacije Železare Smederevo u ukupnom iznosu od 46 miliona evra, a u manjoj meri i po osnovu netokorišćenja međunarodnih kredita, 3,4 miliona evra.
Navedeni prilivi su u julu bili značajno veći od realizovanih odliva iz deviznih rezervi, koji su uglavnom nastali po osnovu smanjenja devizne obavezne rezerve (38,9 miliona evra), izmirivanja obaveza na ime stare devizne štednje (26,5 miliona evra) i po drugim osnovama (24,5 miliona evra).
