У Србији су села пуста, градови све празнији, а бебе и мајке су постале највећи државни дефицит.
Деценијама више људи умире него што се рађа, а сваке године у Србији нестане град величине Ужица, показују подаци Републичког завода за статистику.
Од 168 општина у Србији, у чак 160 се бележи негативан природни прираштај.
Просечан грађанин Србије има 42,7 година, (уз индекс старења од 136,6), а свака друга породица има једно дете.
У Чајетини је просечна старост изнад републичког просека и износи 45,54 године, уз катастрофалан индекс старења од чак 181,2.
Србија би ускоро могла да постане земља пензионера.
Република Србија има Стратегију за пораст наталитета од 2008. године.
Упркос томе, наставком садашњих трендова до 2050. године у Србији ће бити око пет милиона становника.
Према подацима и проценама Уједињених нација, Србија ће до 2050. године изгубити око 17 одсто популације.
Локалне самоуправе, градови и општине се последњих година све више укључују у битку за бебе.
Према анализи стручњака, граница одрживости нације је 2,1 дете. Србија је далеко од границе одрживости нације.
У Србији један пар у просеку има 1,5 деце, док је светски просек око 2,5 деце по жени.
Демографи тврде да ћемо ако доспемо до стопе рађања од 1,3 детета нестати као нација.
Неплодност је глобални проблем, али у Србији је посебно изражен.
Око пола милиона парова у Србији има проблем да добије дете.
Некада је сваки десети пар имао проблем са стерилитетом, а сада, у просеку, сваки пети пар нема децу.
У Србији свака трећа породица нема деце, а у последњих 30 година број закључених бракова константно се смањује, наводи се у публикацији „Жене и мушкарци у Србији у 2017. години“ Републичког завода за статистику.
Према истраживању објављеном у издању Општине и региони у Републици Србији које је обухватило 2016. годину у Србији имамо 2125772 породице.
Нажалост, од тог броја чак 600724 брачних заједница и још 48943 је без дечијег плача.
У Златиборској области егзистира 84763 породица од којих је без деце 25567 брачних и 660 ванбрачних заједница.
У општини Чајетина подаци су још алармантнији.
Наиме, у Чајетини има 4391 породица.
Од тог броја више од трећине, чак 1501 брачна и 40 ванбрачних заједница су без деце.
Дакле, 35,1 % породица у Чајетини нема потомство што је лошије од већ катастрофалног републичког просека и цифре од 30,56 процената парова без деце.
То указује на тежину проблема стерилитета.
Један од највећих проблема, на који указује гинеколог др Александра Тубић која је један од најуспешнијих домаћих стручњака када је у питању вантелесна оплодња, је чињеница да се брачни парови касно суочавају са проблемом и крећу у његово решавање.
Млади се све касније одлучују за брак.
Пратећа манифестација тога је и одлучивање на проширење породице у познијим репродуктивним годинама.
Фактор времена је у борби за бебе по речима гинекола кључни чинилац.
Што се раније упустите у битку за бебу ваше шансе да се остварите као родитељи биће много веће.
Млади често говоре да желе да се најпре економски обезбеде, па да формирају породицу.
Такав приступ је често фаталан када је у питању формирање и добијање вишечланих и срећних породица.
Љиљана Петковић
Фото: Н.П.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Чајетина. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)
