Foto via Wikicommons/ korisnik Rade Nagraisalović
Nije previše čudno što se u zemlji u kojoj se strane, dresovi i zastave menjaju brže, lakše i jeftinije nego gaće i čarape, fenomen paljenja zastava ne doživljava preterano ozbiljno.
Pošto mu je odloženo saslušanje u Specijalnom sudu, lider radikala Vojislav Šešelj zapalio je zastavu Evropske unije i NATO-a ispred zgrade suda. I? Gde je tu vest? Vest bi bila da prođe godinu dana da Šešelj to ne uradi. A i izgubio je oštrinu, još od kolca na Titovom grobu čekamo nešto tako kreativno. Još čudnije bi bilo da nekada i odgovara zbog tih paljenja. Budimo realni, to se neće desiti. Posebno ne u predizbornoj kampanji gde bi Šešeljev izlazak pred sud, njegovo prirodno stanište, bio savršen besplatan marketing.
Šešelj iz protesta zapalio zastave EU i NATO— B92 (@b92vesti) March 10, 2016
Sličnu stvar je uradio i pre godinu i po dana, kada se posle 11 godina provedenih u Hagu vratio u Srbiju i maltene sa aerodroma uputio do ambasade Hrvatske gde je u prisustvu pristalica zapalio zastave ove zemlje i Evropske unije. Potom je objasnio kako „paljenje hrvatskih zastava greje dušu“. U istom intervjuu je i najavio da će isto to raditi i tokom predizborne kampanje. Predsednik Srbije, bivši predsednik Srpske napredne stranke, i bivši potpredsednik Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić oštro je tada osudio paljenje hrvatske zastave i tako pokušao da smiri tenzije na relaciji Beograd-Zagreb koje je Šešelj uspeo da zapali. Bukvalno.
Tako da, ljudi, ne shvatajte to ozbiljno. To su samo izbori. U Srbiji.
Fenomen paljenja zastava ipak ide i dalje od izbora, pa tako postoji niz primera u našoj divnoj skorijoj istoriji kada su mnogi potezali za ovom metodom dokazivanja… pa, nečega… valjda.
Te, sada tako daleke 2012. godine radikali su izašli na ulice u znak protesta zbog oslobađanja bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova a kasnije, premijera Ramuša Haradinaja i tom prilikom zapalili nekoliko zastava: EU, NATO, SAD i Kosova. Zamenik predsednika SRS-a Nemanja Šarović izveden je pred sud, nije se pokajao, dobio je mesec dana uslovne kazne zatvora. Kazna nije stigla na izvršenje zbog toga što je Šarović ispoštovao opomenu i godinu dana nije zapalio nijednu zastavu.
Jedan od najluđih ratova saopštenjima između koalicionih partnera socijalista i naprednjaka u Vranju prošle godine, podsetio nas je na zanimljiv detalj, osim tvrdnje lokalnih naprednjaka da se Ivica Tončev skida go kad se napije. Prvi čovek SNS-a za jug Srbije i tadašnji sekretar u Ministarstvu finansija, Dragan Stevanović je 2008. godine, kao funkcioner Srpske radikalne stranke, zapalio zastavu Evropske unije na mitingu stranke.
Ovaj snimak možete da gledate sa posebnim uživanjem kada znate da su naprednjaci radikale nazvali „primitivnim, bezumnim štetočinama“ posle paljenja zastava 2012. godine.
Naravno, nezaobilazno je paljenje zastava iz 2008. godine koje je toliko buknulo da je zahvatilo i ambasade Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, gde je u požaru poginuo i jedan od demonstranata.
Možda bi za trenutak trebalo da se pomerimo od ovih dnevno-političkih ćumura.
Pristalice nacionalističkog pokreta SNP Naši zapalili su zastavu Bosne i Hercegovine zbog – pazite sada! – koncerta Dina Merlina u Beogradu. Mada, Severina im nije zasmetala, kao ni Toni Cetinski i sva sila muzičara iz bivših republika. Optimista može da se nada da su shvatili besmislenost onog prvog paljenja.
Bilo je i nekoliko slučajeva u, recimo, Novom Pazaru, kada su oni drugi nacionalisti sa zgrade Crvenog krsta skinuli zastavu Srbije i zapalili je. Samo oni znaju zašto baš sa te zgrade i tada.
U Vojvodini je nekoliko mladića iz već pomenutog pokreta SNP Naši, u čast rođendana Ratka Mladića zapalilo, kako su rekli, „autonomašku“ zastavu Vojvodine.
Primera ima i biće ih, ali radikali su očigledno neprikosnoveni upaljači. Na onom papiru sa puno slova i članova, koji u šali zovemo Krivični zakonik, stoji da je za naruživanje ugleda strane države, njene zastave, grba ili himne zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri meseca. Pa vi izračunajte koliko su radikali sakupili bodova. Verovatno dovoljno i za popust.
S kim si, takav si, tako da primera u regionu ima koliko volite. Posebno među navijačima, ekstremnim desničarima ili onima koji se tako osećaju. Navijači Albanije napali su, pogađajte, zastavu Srbije i to u Briselu. Hrvatski navijači palili su zastavu EU i veličali NDH. U Podgorici je zapaljena zastava LGBT zajednice, pre dve godine, a krajem prošle, NATO zastava je doživela istu sudbinu u Cetinju.
Bosna i Hercegovina prepuna je ovakvih primera, što je i očekivano s obzirom na nacionalnu i etničku podeljenost u toj državi i dvadeset godina posle rata. Iskustva nam govore da se u takvom okruženju svako paljenje vrlo lako pretvori u plamen.
Zapaliti zastavu ‘suparnika’ nema drugu svrhu osim provokacije i ponižavanja. Među navijačkim i huliganskim grupama ono, navodno, ima nekakvu težinu, ma koliko to glupo zvučalo. U smislu političkog protesta, paljenje zastave, bar meni, nikada ništa nije pokazalo niti dokazalo. Osim ko je tu najveća paljevina.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
