Medijske sloboda jedno od osnovnih ljudskih prava i temelja svake demokratske i pravne države u Srbiji je ugrožene, prostor za debatu je sužen, a napadi na novinare su u porastu, ocenjeno je danas u Beogradu na predstavljanju analize o medijskim slobodama u okviru evropskih integracija.

Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i jedan od autora analize, rekao je da je trend fizičkih napada, verbalnih pretnji i pritisak na novinare u porastu od 2013. godine i da su 2017. godine zabeležena 92 napada, a da se trend nastavlja i ove godine i da je za prvih osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare.

Popović je podsetio i da je Srbija pala za deset mesta, odnosno sa 66. na 76. u izveštaju Reportera bez granica i organizacije Freedom haous, što je jedan od najvećih padova u svetu.

On je kazao da je problem što na napade nadležne institucije ne reaguju adekvatno, reahuju veoma sporo ili uopšte ni ne reaguju.

Popović se osvrnuo i na naslovne strane novog broja „Ilustrovane politike“ navodeći da je cilj sprovodjenje kampanje kako bi se optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobodili.

Maja Stojanović iz organizacije Gradjanske inicijative i iedna od autora analize, govorila je o finansiranju medija putem javnih nabavki, navodeći da brojni republički organi, kao i lokalne samouprave nastavljaju praksu finansiranja medija putem javnih nabavki i da na taj način zanemaruju pravila o konkursnom sufinansiranju medija i posredno vrše uticaj na uredjivačku politiku.

Kako je navela, najdrastičniji primer je novinska agencija Tanjug, koja iako ugašena zvanično, odlukom Vlade Srbije još krajem 2015. godine nastavlja da radi i dobija novac i druge poklone od državnih institucija.

Prema istraživanju CINS-a od 31. oktobra 2015. kada je zvanično ugašena pa do kraja 2017. godine agencija Tanjug dobila je od 33 državne institucije 114,4 miliona dinara.

Ta davanja su obavljena većinom kroz javne nabavke ili kroz direktne dogovore bez objavljivanja javnog poziva.

Stojanović je navela da konfuziju u toj oblasti stvaraju nejasne i sporne odredbe Zakona o javnim nabavkama, koje omogućavaju širenje prakse zloupotreba.

Ona je kazala da je kada je u pitanju kontrola koncentracije medijskog vlasništva i konkurencija u oblasti medija i finansiranja medija kroz davanje državne pomoći primećeno selektivno davanje te pomoći, kojim država na otvoreni način diskriminiše medije koji na kritički način izveštavaju o radu njenih organa.

Tanja Maksić iz BIRN-a rekla je da je proces konkursnog finansiranja pretvoren u koruptivni mehanizam, te da je neophodan efikasan sistem koji će pratiti kako se troši državni novac i koji su efekti.

U analizi o slobodi izražvanja autori su se osvrnulii na rad REM-a za koji Stojanović kaže da ima nedostataka i nepravilnosti, a koji se odnose na sastav i izbor članova tog tela, izveštavanje tokom predizbornih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore, kao i izbore upravnih odbora javnih servisa  Srbije i Vojvodine.

Problemi u rad REM-a kako je navela, odnose se i na kontrolu medijskog sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojim se neretko pojavljuje govor mržnje, a Stojanović je navela i da REM „žmuri“ na političku zloupotrebu medija, funkcionersku kampanju u predizbornom periodu i slično.

Kao primer navela je da je u predizbornoj kampanji za predsednikčke izbore 2017. godine monitoringom organizacija BIRODI utvrdila, da je kandidat vladajuće većine Aleksandar Vučić dobio 15.000 sekundi više na vodećim televizijama nego svi kandidati zajedno.