Centralno mesto skoro svih informativnih emisija u medijima u Srbiji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što govori o medijskom urušavanju svih institucija, rečeno je na predstavljanju analize medijskih sadržaja koju je sproveo Biro za društvene istraživanja (BIRODI).
Svoju analizu štampanih medija predstavio je odvojeno i Medijametar.
Predstavljajući rezultate analize informativnih emisija na RTS-u, Pinku, Hepiju, Prvoj, B92 i N1 koju je BIRODI sproveo od 15. jula do 12. avgusta, glavni istraživač Zoran Gavrilović je kazao da je „katastrofičan“ položaj političkih partija u Srbiji koja je „korak od diktature, autokratije i departizacije“.
Istakao je da su mediji u centralnim informativnim emisijama fokusirani na državu i društvo, a da su političke stranke zanemarene. „Političke stranke su slabo prisutne. To se odnosi i na vladajuću stranku. Kada bi neko došao u Srbiju, mislio bi da nije višepartijski sistem“, rekao je Gavrilović.
Dodao je da se Vučić u informativnim emisijama pojavljuje kao predsednik Republike, kao vrhovni komadant Vojske Srbije i kao predsednik Srpske napredne stranke.
Naveo je i da se ne sme zaboraviti fenomen televizije Pink, koja je po njegovim recima, u funkciji predsednika Vučića kome posvećuje trećinu vremena centralnih informativnih emisija, dok opozicije ili uopšte nema ili je negativno predstavljena.
Kada bi neko došao u Srbiju, mislio bi da nije višepartijski sistem.
On je rekao da je na TV Pink najnegativnije predstavljen lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković, a mediji alternativno tumačenje stvarnostvi pokušavaju da stvore pozivanjem sagovornika iz civilnog sektora.
„Veliki problem su i izvori, jer su to uglavnom saopštenja. Malo u medijima ima istraživanja. Mediji u informativnim emisijama prate državu. Značajan broj događaja su pseudo događaji. Samo 6,8 odsto događaja je organizovano u društvu, što znači da nigde nema društva“, kazao je on i dodao da većina medija prati samo ono što radi vlast što je „loše za demokratiju u Srbiji“.
Prema podacima analize, Vučiću je na Pinku bilo posvećeno 32,1 odsto od 38.949 sekundi informativnog programa, na TV Prva 9,9 odsto od 29.274 sekundi, na RTS-u 9,5 odsto od 30.076 sekundi, na TV B92 i O2 pet odsto od 20.472 sekunde, na TV Hepi 5,1 odsto od 27.072 sekunde, dok je na TV N1 četiri odsto od 24.751 sekundi.
Istraživač Dražen Pavlica kritikovao je medije u Srbiji zato što se bave državom, građane pominju uopšteno i ne bave se problemima nezaposlenih, radnika i omladine.
„Letos se mnogo govorilo o radnicima koji štrajkuju, ali mediji su samo izveštavali o tome, a nisu iskoristili manevarski prostor da ispitaju uzroke štajka“, kazao je on.
Govoreći o medijskoj geografiji Srbije, Pavlica je rekao da je Beograd najprisutniji u prilozima.
“ Istočna Srbija zastupljan samo u 1,3 odsto priloga. Vojvodina je takodje, medijski skrajnuta“, rekao je on i dodao da mediji imaju mnogo veći manevarski prostor koji ne koriste.
Medijametar: Vučić u najvećem broju tekstova na naslovnicama od aprila do juna
Jedna trećina tekstova na naslovnim stranama dnevnih listova u Srbiji posvećena je politici, a najveći broj tekstova od aprila do juna posvećen je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – 843 teksta od 2.091, pokazuje analiza štampanih medija koju je sproveo Medijametar.
Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna 2017. godine, na uzorku od 2.091 teksta sa naslovnih strana dnevnih listova Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer.
Na drugom mestu po zastupljenosti je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (258), a na trećem premijerka Ana Brnabić (189).
Vučić je kao akter najzastupljeniji u Danasu i Kuriru i u tim dnevnim listovima ima najviše negativnih tekstova o njemu, dok o Vučiću najmanje piše Politika.
Najveći broj negativno konotiranih tekstova napisano je o Vučiću (41), Tomislavu Nikoliću (22) i Ivici Dačiću (14), dok je najpozitivnije pisano o premijerki Brnabić (4,23 odsto tekstova).
Kada je reč o opozicionim predsedničkim kandidatima najzastupljeniji su bili lider Pokreta slobodnih gradjana Saša Janković (183 teksta), Vuk Jeremić (101) i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj (94). Najviše negativnih tekstova o opozicionim liderima napisano je o Jankoviću i Jeremiću.
U velikom broju tekstova, oko 500, pojavljuju se i politički akteri sa Kosova, medju kojima je najzastupljeniji lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (119), o kojem je u 56 odsto slučajeva pisano u negativnom kontekstu i predsednik Kosova Hašim Tači o kojem je u 40 odsto pisano u negativnom kontekstu.
U tom periodu mediji u Srbiji pisali su i o krizi u Makedoniji, a negativno se u 42,86 odsto slučajeva pisalo o predsedniku makedonskog parlamenta Talatu Džaferiju i premijeru Zoranu Zaevu (oko 30 odsto), dok se o predsedniku Djordju Ivanovu pisalo neutralno. Kada je reč o Bosni i Hercegovini najveći broj tekstova je negativan, dok je 87,5 odsto tekstova u kojima se pominje sintagma „hrvatske vlasti“ u negativnoj konotaciji.
Na naslovnim stranama dnevnih novina najviše pozitivnih tekstova napisano je o Rusiji (45,95 odsto), dok je o Evropskoj uniji napisano 5,45 odsto. Kada je reč o inostranim liderima najviše tekstova je posvećno predsednicima Rusije Vladimiru Putinu (128) i SAD Donaldu Trampu (114), kao i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (66).
Medijska analitičarka Danica Laban rekla je da iako u periodu istraživanja nije bilo napretka u istrazi, tema ubistva pevačice Jelene Marjanović bila je zastupljena u 54 teksta i to najviše u Kuriru, koji je u negativnom kontekstu pisao o njenoj porodici.
Kada je reč o strukturi tekstova, Laban je rekla da broj vesti na naslovnim stranama vidljivo opada, dok tri četvrtine tekstova na naslovnicama čine izveštaji, od kojih je 65 odsto neutralno.
Ona je dodala da je samo 19,37 odsto tekstova u svim medijima izbalansirano, odnosno prikazuje dve strane priče, da najmanje balansa ima u Informeru (manje od dva odsto), a najviše u Večernjim novostima 28 odsto. Prisutan je i veliki broj tekstova sa neimenovanim izvorima, kojih ima najviše u Informeru (44 odsto), a najmanje u Politici (15 odsto).
Analizom su obuhvaćeni i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat, koji su, prema rečima autora analize Dejana Vuka Stankovića, „dominantno kritički nastrojeni prema vlasti“. On je rekao da se kao radikalni izdvajaju Vreme i NIN, koji su „od korica do korica“ kritički rema vlasti, da su Novi Magazin i Nedeljnik umereni, a da je Pečat specifičan po tome što kritikuje politiku vlasti prema EU i evroreformsku opoziciju.
On je rekao da je u periodu analize bilo dominantno osporavanje pobede Vučića na predsedničkim izborima, potenciranje neravnopravnih uslova za kandidate, potenciranje uspeha Saše Jankovića i pisanje o protestima.
Stanković je rekao da nedeljnici Vučića osporavaju moralno, politički i kulturno, tvrde da je nedemokrata, manipulator i „nesklon istini“, ali ni da slika opozicije nije „baš pozitivna“. On je dodao da su mediji Brnabićku doživeli kao neko ko Srbiji ne može nešto pozitivno da donese.
LJ.P.
