Pravosnažna presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću biće izrečena do kraja ove godine, a bivšem komandantu Vojske RS Ratku Mladiću do kraja 2020. godine.

To su danas u Njujorku, u govorima pred Savetom bezbednosti UN, najavili Teodor Meron (Theodor), predsednik sudskog Mehanizma u Hagu, pravnog naslednika Haškog tribunala, i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz).

Meron je rekao da će pravosnažna presuda Karadžiću biti izrečena „u decembru 2018“.

Karadžića (72) je Haški tribunal 24. marta 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.

Tokom žalbene rasprave u aprilu Karadžić je tražio da bude oslobodjen ili da mu se sudi ponovo, a tužioci da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora i da bude proglašen krivim za genocid u još šest bosanskih opština, za šta je oslobodjen prvostepenom presudom.

Generala Mladića (76), Tribunal je u novembru prošle godine za iste zločine osudio na doživotni zatvor.

Žalbu su najavili i Mladićevi branioci i haški tužioci.

Glavni tužilac Bramerc danas je pred Savetom bezbednosti UN najavio i da će ponovljeno sudjenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju biti okončano „do kraja 2020“.

„Posle toga će pred Mehanizmom ostati samo žalbeni postupak u tom predmetu, ukoliko ga bude“, naznačio je Bramerc.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (67) i operativac te službe Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije Muslimana i Hrvata u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prvostepenom presudom Tribunala, oni su 2013. bili oslobodjeni krivice, ali je apelaciono veće, usvojivši žalbu tužilaca, tu presudu poništilo krajem 2015. i naložilo novo sudjenje.

Ponovljeni proces je počeo u junu prošle godine, a u toku je dokazni postupak optužbe.

Tužilac Bramerc danas je ukazao i na problem nestalih lica u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, rekavši da „10.000 porodica još ne zna sudbinu svojih najmilijih“.

Bramerc je kazao da su to pitanje, u susretu s njim pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kao i nadležni organi BiH.

Iako su se vlasti u regionu i ranije obavezivale da će učiniti sve da sudbina nestalih bude rasvetljena, po Bramercovim rečima, ta obećanja do sada nisu propraćena odgovarajućim delovanjem.

„Politička volja neophodna je da bi se svedoci privoleli da istupe, a slavljenje ratnih zločinaca ih svakako ne ohrabruje“, upozorio je Bramerc.

Meron i Bramerc danas su usmeno obrazložili izveštaje o radu Mehanizma i tužilaštva u proteklih šest meseci.