Tokom posete Majncu, glavnom gradu nemačke pokrajine Rajna-Palatinat (Rheinland-Pfalz), čuvenom po fudbalu i vinu, obišli smo nekoliko prodavnica njihovih najpoznatijih trgovinskih lanaca, i uporedili cene osnovnih životnih namirnica sa cenama u Beogradu.
Iako je zarada jednog Nemca veća za oko sedam puta od jednog prosečnog građanina Srbije koji ima primanja oko 370 evra (prosečna plata za mart podeljena sa srednjim kursom u aprilu kada se dobija – daje 373,5 evra), videli smo da su cene osnovnih životnih namirnica, slatkiša, odeće i obuće, malih kućnih aprata i drugih proizvoda u prodavnicama u većini slučajeva niže, ili iste kao kod nas.
U Majncu smo obišli najpoznatije markete – Aldi, Lidl, Rewe i Penny, ali i nekoliko prodavnica odeće, obuće, drogerije…
Cene među konkurencijom su slične, ali ipak, po onome koliko smo za nedelju dana uspeli da vidimo, najpristupačniji su Lidl i Aldi. Rewe ima pogodnost za „domaće“ koji imaju superkartice koje spuštaju cenu kada dođete na kasu. Ako nemate tu karticu, na kasi ćete platiti veću cenu od one koja je istaknuta na rafu, i to u proseku za oko 20 centi.
Foto: MONDO, Lana Stošić
Prosečan Srbin ne bi se mnogo iznenadio tamošnjim cenama, čak bi i bio zadovaljan, osim ako je pušač. Kako se čini, pušači su na glavnom udaru – za paklicu cigareta (marlboro, pall mall, lucky strike – sve koštaju isto) potrebno je izdvojiti šest evra, dok je alkohol, znatno pristupačniji.
Litar „jegera“ je oko sedam evra, belo vino može se naći i po ceni od dva evra za litar, dok je pivo u limenci od 0,60 do 1,5 evra, a red bull oko 70 centi... Naravno, i Nemci stalno imaju i akcijske ponude, tako da su neki proizvodi jeftini i za srpske standarde.
Što se tiče voća i povrća, ono je skuplje, ali je tropsko voće jeftinije nego kod nas – kao što su limun i kivi (od 0,50 do 1 evro), dok mnogo više novca treba izdvojiti za jabuke i kruške. U proseku za kilogram jabuka je potrebno oko dva evra, a u Srbiji od 50 do 120 dinara, zavisi od sorte. I hleb je skuplji, ali se i on može naći po pristupačnoj ceni.
Foto: MONDO, Lana Stošić
Delikatesne proizvode – razne salame, kobasice, šunke i slično, Nemci uglavnom kupuju u pakovanjima od 150 do 200 grama, sve je već “naseckano“ i upakovano. Tako je i sa kačkavaljem. Prosečan kačkavalj – trapist ili gaudu – u pakovanju od 200 grama možete pazariti po ceni od 0,60 evra do dva evra. Ementaler – pakovanje od 400 grama košta 1,69 evra. Za te mlečne proizvode u Srbiji dali bi više novca, pogotovo kada je reč o već isečenim i tako upakovanim sirevima.
Kada uporedimo razlike u cenama u Beogradu i Majncu, dolazimo do toga da ćemo tamo dati manje ili isto novca kao što bi za te iste ili slične proizvode dali u Srbiji. Za neke stvari razlike su gotovo minimalne.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Litar mleka, dugotrajnog, Nemci plaćaju oko 50 centi, ali je običan jogurt nešto skuplji – za čašu je potrebno oko 30 centi, dok su voćni jogurti jeftiniji. I sirne namaze možete kupiti skoro za „dž“, pakovanja od 200 grama mogu se naći i za manje od pola evra.
XXL pakovanje „ribljih štapića“ od kilogram u „Lidlu“ košta 3,29 evra, a u Srbiji za pakovanje od 300 grama treba dati od 160 do 200 dinara. Dakle, po ceni istoj za kilogram u Nemačkoj, ovde bi mogli da kupite 600 grama.
Kada je reč o slatkišima – Nemačka je pravi „raj“. „Finiji“ slatkiši kao što su „Ferrero Rocher“, rafaelo, đoto… znatno su jeftiniji, kao i svi „kinder“ proizvodi. Obično kinder jaje od 20 grama tamo je jeftinije od 50 centi, dok naša deca ta jaja jedu po ceni i od oko 100 dinara. Harribo bombone takođe, ali i snikers, mars i tvix.
„Milku noisette“ od 300 grama Nemac pazari za svega 1, 80 evra, a Srbin mora da izdvoji i više od 350 dinara za tu istu čokoladu.
Barila testenine – dva pakovanja po 500 grama (špagete i makarone), Nemac kupi za 1,50 evra, dok u Srbiji za te pare možete kupiti eventualno jedno pakovanje tog istog proizvoda.
KOZMETIKA „BAGATELA“
Ono što najviše upada u oči kada je reč o razlici u cenama u Majncu, nemačkom gradu na Rajni koji ima oko 200.000 stanovnika, i u Beogradu, je kozmetika – za neke proizvode u nemačkim drogerijama, potrebno je izdvojiti skoro duplo manje novca nego u Srbiji!
Tako za jedan deo-rol stik u drogeriji „D&M“ treba dati od 0,35 – 1,50 evra, a u Srbiji od 150 do 400 dinara. Gelovi za tuširanje i muški i ženski, u proseku su jeftiniji za jedan evro nego u Srbiji. „Palmolive“ gel za tuširanje Srpkinja mora da plati oko 250 dinara, a Nemica oko jedan evro.
Tablete „finiš“ za pranje posuđa u mašini prodaju se u Lidlu za 8,88 evra – pakovanje od 100 komada, dok je u Srbiji oko 2.000 dinara, dakle, skoro duplo skuplje, osim ako nije na akciji u nekom većem supermarketu i tada ga je moguće kupiti po ceni od 1.300 dinara i više.
Razlike su i u ceni ženskih higijenskih uložaka, jer su takođe skuplji kod nas.
Foto: MONDO, Lana StošićPakovanje tampona od 80 komada u Aldiju košta 2,75 evra, a u Srbiji za taj isti iznos možete kupiti pakovanje od 16 komada!?
Ulošci su u Nemačkoj u proseku, za oko 30-40 odsto jeftiniji, cena je oko jedan evro za pakovanje od 10, 15 ili 20 komada, a u Beogradu oko dva evra i više.
Švarckopf sprej za raščešljavanje kose, u Srbiji košta oko 400 dinara, a u Nemačkoj 1,7 evra, što je upola jeftinije. Od kozmetike i sredstava za održavanje domaćinstva je bukvalno sve povoljnije tamo – sredstva za ličnu higijenu, šminka, deterdženti, razna sredstva za čišćenje … Slično je i sa malim kućnim aparatima. Bošov štapni mikser u prodavnice bele tehnike u centru Majnca košta 27 evra, a isti takav u Beogradu u Bošovoj radnji više od 4.000 dinara. Aparati za kafu, kuvala, tosteri mogu se naći i u upola cene nego u srpskim prodavnicama.
Foto: MONDO, Lana StošićE, onda opet dolazimo do toga kolika je prosečna plata jednog Nemca, a kolika je vaša… I zašto je to uopšte tako, i kada ćemo i mi moći da kupujemo ono osnovno po pristupačnim cenama u odnosu na naše plate, kao što to rade Nemci?
Definitvno, postoji više razloga zbog kojih su cene nekih proizvoda gotovo duplo jeftinije u odnosu na tržište Srbije. Ni sa garderebom, odećom i obućom, nije ništa drugačije. Sve što ima u našim radnjama u „Knezu“ ima i u njihovim, samo pravljeno za nemačko tržište, po istim ili nižim cenama. „Najk” patike možete naći i za 30 odsto jeftinije, nego u Srbiji, isti model.
Zašto je to tako i da li ćemo ikada moći da trošimo kao Nemci i budemo zadovoljni odnosom plata i cena, pitali smo našeg sagovornika iz udruženja za zaštitu potrošača.
“Prvi i osnovni razlog zašto kod nas nije tako je slaba konkurencija. Veliki trgovinski lanci još uvek nisu došli na srpsko tržište na kom trenutno vlada snažni monopol gde dva najveća trgovinska lanca imaju preko 50 odsto učešća i samim tim diktiraju cene”, rekao je za Mondo pravni savetnik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije Mladen Alfirović.
Prema njegovim rečima, snažan uvoznički lobi takođe diktira cene, a postoje i osnove sumnje o zloupotrebi monoploskog položaja i kartelskog udruživanja vodećih trgovačkih lanaca (kada su u pitanju trgovačke marže).
Razlog zbog kog „veliki igrači“ još uvek ne posluju na našem tržištu je i nizak standard potrošača, odnosno procena da im naše tržište još uvek nije dovoljno „zanimljivo“, kaže Alfirović.
U sledećem tekstu čitajte šta će Srbiji doneti dugo najavaljivan dolazak trgovinskog lanca Lidl, kao i o tome koje su razlike u cenama još nekih proizvoda na nemačkom i srpskom tržištu…
—————————————————————————————————————————
Ako ste i vi svedoci sličnih primera, javite nam. Možete nam slati i fotografije, video ili audio zapise putem WhatsAppa ili Vibera, na broj +381649570754.
Osim na ovaj način, vesti, fotografije ili video klipove možete da nam šaljete i na mejl redakcija2@wm.rs ili na Facebook stranicu MONDO.
