“Ријалити програми имају све већи утицај на децу, како старијег узраста тако и млађег школског узраст.
Утицај овe врстe програма на децу је искључиво НЕГАТИВАН. Деца усвајају један ружан, некултуран и неморалан шаблон понашања“, каже за Новости дана Драгана Добреновић дипломирани педагог из Ниша.
“Чињеница да вршњачко насиље расте, без обзира на све мере које се предузимају у школи, па чак и предшколским установама, и да утицај ријалити програма и интернета доста поспешује то. Али оно на шта би ја скренула пажњу родитељима, то је, да за понашашање своје деце преузму и сами одговорност.
Деци се треба посветити, разговарати са њима, усмеравати их на игру и забаву са вршњацима без телефона и интернета и показати им да то може биtи један леп и здрав вид забаве.
Одлазак у кафиће заменити одласцима у природу, играти се са њима, разговарати и стално им указивати на то како бахато, насилно и некултурно понашање може упропастити њихово детињство, па и живот“, истиче Добреновићева.
Ипак нишки педагог поручује да не треба ићи ни у другу крајност.
“Коришћење интернета код деце и младих никако не треба искључити већ га само треба контролисати, а за то су опет потребни родитељи.
Струча служба може да укаже на проблеме и да их контролише док су деца у школи,али ако се код куће не настави и деци буде доступно све што се пласира онда је све узалудно.
Интернет може бити средство за учење и као такво може доста помоћи и олакшати детету да савлада и разуме неке од наставних јединица, а и на брз и једноставан начин могу доћо до потребне информације. Оно што није добро то је одвајње деце од књиге и тако они не спознају драж писане речи и богаћење речника читањем .
Коришћење интернета свакако може бити изузетно опасан када постане неконтролисано средство забаве.
Овим путем апелујем на родитеље да овој проблематици приступе веома озбиљно и да никада не полазе од става:“то се мом детету не може десити“, закључује Драгана Добреновић.
Удружење новинара Србије и УНИЦЕФ спровели су анализу медијских програма 2013. године и дошли су до сличних закључака. Телевизије у Србији, према њиховом налазу, не придржавају се означавања програма који нису препоручљиви за децу, а код свих телевизија, укључујући и јавни сервис, уочено је било да постоји пракса да се програми који нису препоручљиви за децу млађу од 16 година, углавном серијски програм, репризирају у дневним терминима.
На још један проблем указује и најновије истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) које открива да чак и у малобројним медијским садржајима који се примарно односе на децу доминирају теме са негативном конотацијом. Тако су злостављање деце, насиље, наркоманија и несреће повод или централна тема у чак 56 одсто прилога које објаве телевизије са националном фреквенцијом и дневна штампа у нашој земљи, што указује и на занемаривање афирмативних прича који би имали позитиван утицај на саму децу.
Стручњаци поручују да се деца се под посебним утицајем медија, па и њихових непримерених садржаја који код њих могу изазвати и дугорочне последице. Уколико су деца изложена непримереним медијским садржајима, то може утицати потпуно негативно на њихов психо-социјални развој.
„Ријалити програми као најдрастичнији пример промоције морално врло упитних вредности, у том смислу, посебно су проблематични за децу. Поруке које се кроз такве програме шаљу промовишу брз начин стицања богатства и популарности, врло често и вербално и физичко насиље као прихватљив начин комуникације, истичу да је у реду месецима не учинити никакав професионални напор и за то бити награђен и посебно дају легитимитет воајерисању и жељи да се завити у туђи интимни живот. Имајући све то у виду, последице дуготрајног конзумирања ријалити програма могу бити видљиве и код одраслих“, оцењује Бојана Селаковић, чланица Управног одбора Удружења Родитељ.
Све је чешћа ситуација да долази до преузимања садржаја у различитим формама медија.
Све оно што се дешава у ријалити програмима на националним ТВ станицама, одмах постаје доступно на интернету, коментарисано на друштвеном мрежама и о таквим дешавањима пуне се ступци дневне штампе. Онај ко не прати ријалити програме на телевизији, врло тешко ће се изоловати од информација из актуелних ријалити програма ако користи интернет или чита новине.
Зато је највећа одговорност на родитељима да најпре својим примером деци укажу на непримерене медијске садржаје, а онда и помогну да изграде критичку свест о свему што се кроз медије пласира.
У томе много може да помогне и држава промовишући медијску писменост која ће и најмлађима помоћи да се заштите од непримерених медијских садржаја.
Обавеза медија је и да се најава програма који носи старосну ознаку објављује искључиво у време дозвољено за емитовање тог програма. ТВ програм са ознаком 12 може се емитовати у време када се очекује да деца прате програм уз родитеље, садржај са ознаком 16 може се емитовати само између 22 сата и 6 ујутро, а онај са ознаком 18 може се емитовати само између 23 сата и 6 ујутро. Ознаке треба да су присутне све време трајања програма.
Ријалити програми и сцене насиља и вулгарности на телевизијама, отвореност интернета и доступност друштвених мрежа, као и узнемирујући садржаји у штампи, могу имати веома негативан утицај на развој деце, слажу се стручњаци у сваком делу планете већ годинама.
Многа законска и поздаконска акта доносе се на на националном и глобалном нивоу како би се заштитила деца од таквих садржаја, али чини се да и поред тога, таквих садржаја има на сваком кораку и да су све доступнији деци.
У складу са европским стандардима у Србији су донети закони који се баве овом облашћу, као што су Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, који се ослања управо на Директиву Европске уније о аудиовизуелним медијским услугама.
Ову област уређују и различити подзаконски акти, као и медијски кодекси.
Упркос томе, како се наводи у последњем извештају Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), у периоду од 2014. до 2017. године ово тело изрекло је укупно 18 мера против електронских медија у Србији.
Велика већина изречених мера, односила се на непоштовање прописа који се тичу заштите малолетника.
Значење ознака
Шта можете очекивати у програму са ознаком 12?
Повремено приказивање умереног насиља и последица насиља. Изузетно кратко приказивање тешког насиља и његових последица, ако је оправдано образовним циљем. Наговештај сексуалног насиља. Наго људско тело, без сексуалних конотација. Повремено и дискретно приказану сексуалност. Застрашујуће сцене, без наглашавања и учесталог приказивања. Приказивање пушења и злоупотребе опојних дрога и алкохола, али не учестало, нити приказано на забаван начин. Опасно понашање, али без детаљног приказивања и давања позитивне конотације. Дискриминаторске поступке не сме да прати позитиван став. Умерено непристојно понашање.
Шта можете очекивати у програму са ознаком 16?
Детаљно приказано тешко насиље и његове последице. Сексуално насиље у мањем обиму. Наго тело, без детаљног приказивања, у сексуалном контексту. Застрашујуће сцене, интезивне и учестале. Злоупотреба дроге, алкохола, пушење, учестало приказани, али без позитивног става према таквом понашању. Опасно понашање детаљно приказано, без стављања у позитивни контекст. Дискриминаторски поступци уз насиље, али уз негативан став узимајући целокупан програмски садржај. Учесталост веома непристојног понашања.
Шта можете очекивати у програму са ознаком 18?
Детаљно приказано тешко насиље и његове застрашујуће последице. Сексуално насиље, патње жртве. Детаљно приказивање сексуалности, еротских садржаја. Веома детаљно и интензивно присуство застрашујућих сцена, злоупотребе дрога, алкохола, без израженог негативног става према таквом понашању. Детаљно приказивање опасног и дискриминаторног понашања, без отклона да се ради о негативном понашању. Приказивање најгрубљег непристојног понашања, уз могућу агресију и увреду других.
Драгана Костић
Фото: Љ.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
