Звање почасног грађанина у 2019. години додељује се књижевнику Данилу Кишу, док ће признања „Про урбе” бити додељена Данијели Андрашић, дипломираном дефектологу, Роберту Ђивановићу, професору француског језика и књижевности, и Јожефу Њершу, доктору техничких наука, одлучили су једногласно и без расправе одборници Скупштине града.

Звање почасног грађанина и признања „Про урбе” добитницима ће бити уручена 1. септембра на дан града, мада још није познато коме ће бити уручено звање намењено Данило Кишу, који је умро 1989. године у Паризу.

Ова градска признања уведена су 1996. године, и од тада ово је први пут да се звање почасног грађанина додељује постхумно. Звање почасног грађанина додељује се за „истакнуто и трајно животно дело у области науке, привреде, уметности, образовања и васпитања, као и за резултате постигнуте у јавном животу и развоју културног стваралаштва, и то физичким лицима која су својим делима и чињењима допринела подизању угледа града у земљи и иностранству”, а грађани Суботице су још у априлу позвани да дају предлоге. У формулисању ових предлога и претходних година увек је суптилно била присутна и рука власти која би се побринула да добитници буду „уједначени” по националној припадности и по областима деловања.

Данила Киша за добијање звања почасног грађанина предложио је управо градоначелник Богдан Лабан, и то је уједно био и једини предлог за високо градско звање. У образложењу Лабан је навео: „Данило Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године. Романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац с француског, руског и мађарског језика. Један од најважнијих писаца у историји српске књижевности. Данило Киш је књижевник чија су дела златним словима уписана у историју српске и европске књижевности. Киш је почео као песник, а потом се окренуо пре свега писању прозе којом је у другој половини двадесетог века извео поетички преокрет у српској књижевности.” Уз детаље из његове професионалне биографије на крају предлога се закључује. „Цео свој животни и радни век Суботицу је носио у срцу и сећање на њу уткао је у своја непролазна дела.”

На питање „Политике” о томе да ли се постхумном доделом признања прави преседан, градоначелник Богдан Лабан одговара: „Изузетно сам поносан на то да сам после толико година исправио неправду и да је човек који је овде рођен, историјска личност у Србији, предложен за почасног грађанина Суботице. Мислим да је то свим Суботичанима на част.”

Јене Маглаи, вођа опозиционог Покрета за Суботицу, каже да ова постхумна додела јесте и нека врста утехе за Данила Киша. „Док је Данило Киш био жив углавном су га се сви одрицали и бежали од њега, сада га сви присвајају где год стигну. Мислим да је ово решење и за град Суботицу био најрелаксираније кад је реч о избору почасног грађанина. Међутим, за мене је поражавајуће да нема предлагача за особе које су задужиле овај град, а за живота би их требало наградили и захвалити им на раду и труду.”

Данило Киш је прве две године свог живота провео у Суботици, где његово име носи једна приватна књижара, пре неколико година постављена му је биста у парку код Градске куће, али никада није остварен захтев суботичких књижевника да писац добије и своју улицу. У међувремену, угасила се и манифестација „КИШобран”, која је окупљала поштоваоце његовог дела, а пре две године градска управа имала је намеру да преименује омладинску фондацију која носи име Данила Киша, али се од те идеје одустало.