Др Зоран Милошевић, председник подружнице Српског лекарског друштва у Нишу и др Драган Богдановић, помоћник директора Института за јавно здравље Ниш: Није нам познат ни један случај озбиљних негативних последица вакцинације деце
О вакцинацији у Нишу обавили смо разговор с двојицом саговорника чије су радне биографије такве да у њихове речи о вакцинацији не треба уопште сумњати.
Наш саговорник је Зоран Милошевић, доктор медицинских наука, специјалиста социјалне медицине, медицинске статистике и информатике и ужи специјалиста медицинске информатике.
Доктор Зоран је ванредни професор медицинске статистике на Медицинском факултету у Нишу, начелник Центра за информатику и биостатистику Института за јавно здравље Ниш, али и председник Подружнице Српског лекарског друштва у Нишу.
Наш саговорник је и Драган Богдановић, такође доктор медицинских наука, специјалиста медицинске статистике и информатике, ванредни професор Државног универзитета у Новом Пазару, помоћник директора Института за јавно здравље Ниш.
Реците нам, тако да медицински необразован човек може да разуме, шта је то вакцинација?
Вакцинација је намерни унос инактивисаних микроорганизама – узрочника заразних болести или њихових делова у организам који изазива реакцију имуног система како би се развила отпорност на заразну болест.
Просто речено, када је организам изложен инфекцији, имуни систем производи антитела која сузбијају узрочник болести. Уколико у организам унесемо узрочник болести (или његов део), али ослабљен толико да не може да изазове саму болест, до болести неће доћи, али ће се развити одговор имуног система који сузбија узрочника болести. Тако створена антитела остају у организму дуже времена (некада и доживотно) и прималац вакцине је имун на болест против које је вакцинисан.
Резултат је сличан као када неко прележи неку заразну болест; имун је на ту болест и не може поново да се разболи.
Које врсте вакцина постоје?
Медицина је развила већи број вакцина, против различитих заразних болести.
У Србији постоји обавезна вакцинација деце која обухвата већи број вакцина.
Вакцина против хепатитиса Б се прима на рођењу, с навршеним једним месецом и с навршених шест месеци живота, и, касније, у дванаестој години живота.
Вакцине против инвазивних пнеумококних инфекција, против дифтерије, тетануса и великог кашља, против дечије парализе и против хемофилуса инфлуенце Б се прима четири пута: са навршена два месеца, са навршена три и по месеца, у шестом месецу живота и са навршених осамнаест месеци живота. Вакцина против дечије парализе се поново прима и у седмој и у четрнаестој години живота.
У седмој и у четрнаестој години живота се ревакцинишу деца против дифтерије, тетануса и великог кашља.
Вакцина против малих богиња, заушки у рубеоле се прима са навршеном једном годином живота и у седмој години живота.
Да ли постоји обавезна вакцинација за одрасле?
Да, обавезна вакцинација одраслих у Србији постоји, али се не односи на читаву популацију, већ на одређена лица за која се процењује да је то потребно јер су изложена одређеним заразним болестима.
Лица која су претрпела повреду, тако да имају отворену рану, обавезно се вакцинишу против тетануса.
Новорођенчад мајки код којих је присутан узрочник болести, лица која су имала додир с инфективним материјалом и труднице с оштећењем јетре се вакцинишу против хепатитиса Б.
Против хепатитиса Б се вакцинишу и полни партнери лица код којих је присутан узрочник болести, штићеници установа за ометене у развоју, интравенски наркомани, осуђеници и лица која су у кућном контакту с лицима код којих је присутан узрочник болести.
Против трбушног тифуса се вакцинишу лица која живе у домаћинству с клицоношом трбушног тифуса и запослени који су на радном месту изложени лошим хигијенским условима (уклањање комуналног отпада, канализација, сахрањивање и слично).
Против хепатитиса А се вакцинишу интравенски наркомани, особе с хроничним оштећењем јетре и хомосексуалци.
Да ли постоји обавеза вакцинације болесника од неких болести?
Постоји обавеза имунизације лица у посебном ризику. Ради се о лицима чије је здравствено стање такво да захтева посебну заштиту од заразних болести.
Лица оболела од хемофилије и леукемије, подлежу дијализи или су инсулин зависни дијабетичари, вакцинишу се против хепатитиса Б.
Сезонску вакцину против грипа обавезно примају лица с хроничним болестима плућа (рецимо, астматичари), хроничним болестима срца и крвних судова (рецимо, повишени крвни притисак), лица с метаболичким поремећајима (нпр. дијабетичари) и други хронични болесници.
Постоје лица која се, због свог здравственог стања, обавезно вакцинишу против инвазивних менингококних или пнеумококних инфекција, против хемофилуса инфлуенце Б, варичела и другим вакцинама.
Припадници ког занимања имају највише обавезних вакцинација?
Највише се вакцинишу, наравно, здравствени радници. С једне стране, здравствени радници су у опасности да буду изложени различитим заразним болестима, а, уколико се заразе, лако могу да заразе и своје пацијенте. С друге стране, уколико нека епидемија неке заразне болести покоси здравствене раднике, ко ће лечити остали народ?
Здравствени радници су обавезни да приме вакцину против хепатитиса Б, против грипа (није обавезна за све здравствене раднике), против малих богиња, заушака и рубеоле и против варичела. Против менигнококних инфекција и против тетануса, дифтерије и великог кашља, вакцинација је обавезна за део здравствених радника.
Уколико путујемо у иностранство, да ли треба да се вакцинишемо?
У свету постоје ендемска подручја у којима се јављају одређене заразне болести. Путници који путују у земље у таквим подручјима, или у земље које захтевају од посетилаца да су имуни на такве болести, морају да се вакцинишу.
Конкретно, примењује се квадривалентна вакцина против менингкокнох менингитиса и вакцина против жуте грознице.
У чему је значај вакцинације?
Вакцинација је једино што медицина познаје, а што ефикасно штити од појаве заразних болести.
Рецимо, заразна болест туберкулоза је, пре примене Бе-Се-Же вакцине, убила огроман број људи.
Да ли су у Србији присутне, у већој мери, болести које би се могле спречити вакцинацијом?
Заразне болести које се могу спречити вакцинацијом нису присутне у Србији у иоле значајнијој мери.
Пре неколико година, имали смо проблем с малим богињама. За то су одговорни противници вакцинације који су одвраћали родитеље од вакцинације деце.
Сада је обухват вакцинисане деце враћен на старо, тако да је успостављен епидемијски зид у популацији.
Када треба примити коју вакцину?
Обавезну вакцинацију не треба никако избегавати. Сматрамо, с друге стране, и да нема потребе ширити сада постојећи програм обавезне вакцинације.
Што се необавезних вакцина тиче, треба више обратити пажњу на сезонску вакцину против грипа. Грип није ни мало безазлена болест. Син радника нашег Института, полицајац у тридесетој години живота, с одличним општим здравственимм стањем, преминуо је од грипа.
Требало би више примењивати и вакцину против рота вируса који изазива инфекције органа за варење код деце.
Да ли су на домаћем тржишту доступне квалитетне вакцине? Где се производе вакцине које се користе у Србији?
Вакцине које се користе у Србији се набављају централизовано, на тендерима које организује држава, тако да је њихов квалитет строго контролисан. Вакцине су потпуно безбедне.
Вакцине долазе из фабрика великих светских произвођача, највише од највећег светског произвођача, предузећа „Санофи – Пастер“ из Француске.
Институт „Торлак“ је раније производио многе вакцине, и то врло квалитетно. Ове вакцине су ишле и на страна тржишта, рецимо у Индију.
Сада је производни програм знатно сужен. Тешко нам је да проценимо да ли је таква одлука исправна; вероватно је мотивисана економским разлозима.
Да ли вакцинација, обавезна и добровољна, има штетних последица и којих? Да ли је оправдано избегавати вакцинацију?
Обојица радимо као лекари дуже од тридесет година. Није нам познат ни један случај озбиљних негативних последица вакцинације деце.
Ниш, јул 2019. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
