Имунизација становништва од заразних болести обухвата и имунизацију дела популације који чине припадници Војске Србије и радници Министарства одбране.
О имунизацији војника и других војних здравствених осигураника, обавили смо разговор с потпуковником Зораном Младеновићем, доктором медицине – специјалистом епидемиологије и начелником Центра за превентивно-медицинску заштиту Војне болнице Ниш. У разговору је учествовао и његов сарадник, мајор Иван Миљковић, такође доктор медицине и специјалиста епидемиологије.
Молимо вас, реците, за наше читаоце, нешто о установи у којој радите. Коју улогу има у систему здравства и у систему одбране? Које услуге пружа пацијентима?
Војна болница Ниш је војно-здравствена установа секундарне здравствене заштите, основана још 1878. године.
Центар за превентивно-медицинску заштиту, којим руководим, је организациона јединица Војне болнице и има четири одсека који се баве: епидемиологијом, хигијеном, медицином рада и медицинском микробилогијом. Центар се, ближе, бави превенцијом и контролом болести, континуираним и активним епидемиолошким и санитарним надзором, прегледима на клицоноштво, спроводи мере дезинфекције, дезинсекције и дератизације, спроводи испистивања услова радне околине, врши мерења јонизујућих зрачења на појединим радним местима. Поред контроле исправности воде у војно-пливачком базену „Врежина“, контролише хемијску и бактериолошку исправност воде за пиће у гарнизонима и базама дуж административне линије са КиМ. 
Контролише калоријску вредност намирница намењених исхрани професионалних припадника војске. Поред клиничке микробиологије која се ради за потребе Војне болнице и њених пацијената, Центар ради и санитарну микробиологију за потребе јединица и установа Министарства одбране и Војске Србије. Такође, у циљу превенције и раног откривања лајмске болести,вршимо нативни преглед крпеља на присуство Borelliae Burgdorferi, итд.
Рад Центра је усмерен на здравствену заштиту војних здравствених осигураника, што значи на здравствену заштиту припадника Војске Србије, запослених у Министарству одбране, војних пензионера и чланова њихових породица који нису осигураници цивилног фонда здравства. Рад Центра је усмерен и на објекте и средства Војске Србије, у смислу санитарног и хигијенског надзора и других мера колективне здравствене заштите.
У Србији постоје два центра за превентивну медицинску заштиту у оквиру Министарства одбране – у Београду и у Нишу. Центар у Нишу има зону одговорности омеђену замишљеном линијом Неготин – Краљево – Прибој, државном границом са Црном Гором, административном линијом према Косову и Метохији и државном границом према Македонији и Бугарској. Није лако покрити тако велики простор, а изазов је, нарочито, спровести квалитетну превентивну здравствену заштиту у Копненој зони безбедности према Косову и Метохији.
Која је улога Војне болнице Ниш у имунизацији становништва против заразних болести?
Војно-здравствене установе спроводе све мере здравствене заштите дела популације за које су задужене, у складу с позитивним прописима. Све оно што се чини у цивилном здравству, обавља се и у војном здравству.
Обавезна вакцинација деце војних здравствених осигураника се спроводи по Календару обавезне имунизације, као и за сву другу децу. Међутим, обавезну имунизацију деце спроводе домови здравља према месту у коме деца живе, што се показало као добро решење. (Боље него да деца долазе у војне здравствене установе на вакцинацију.)
Обавезна имунизација одраслих војних здравствених осигураника се врши, такође, у складу са законом. Сви припадници Војске Србије се уредно вакцинишу против тетануса на сваких десет година.
Запослени у војним здравственим установама су, као и у цивилном здравству, уредно вакцинисани против хепатита Б. За то се примењује рекомбинантна вакцина (садржи делове HbS антигена узрочника болести) која је доведена, готово, до савршенства.
По потреби, спроводи се вакцинација против одређених болести по епидемиолошким и клиничким индикацијама – када уочимо опасност од епидемије конкретне заразне болести.
Сваке године, спроводимо вакцинацију против сезонског грипа. Вакцинација траје од новембра до фебруара и доступна је свим војним здравственим осигураницима.
Које се врсте имунизације војних здравствених осигураника спроводе у Србији? Каква је улога Војне болнице у томе?
Поред имунизације војних здравствених осигураника која се спроводи као и за остало становништво, у Војсци Србије се јавља потреба и за обавезном и препорученом вакцинацијом за путнике у међународном саобраћају. Ради се о вакцинацији против одређених заразних болести коју траже поједине стране земље као услов да би неко лице ушло на њихову територију. Такође, наше припаднике вакцинишемо и против заразних болести, у складу са препорукама ВМА и Института „Батут“.
Потреба за таквом вакцинацијом се јавља када наши осигураници путују у међународне мировне мисије. Прописи о вакцинацији у земљама у којима се спроводи мировна мисија се односе и на стране војнике.
Вакцинација путника у међународном саобраћају се врши на Војно-медицинској академији у Београду (и за војнике и за цивиле) и у Војној болници у Нишу (само за војне осигуранике). Вакцинисано лице добија потврду о вакцинацији коју користи да би учествовало у мировној мисији, али може да је користи и за друге потребе.
Колики је обухват имунизације војних здравствених осигураника обавезним вакцинама?
Обухват имунизације популације о чијем здрављу брине Центар је сада довољно висок, тако да је успостављен епидемијски зид према болестима које се сузбијају вакцинацијом.
Међутим, и ми смо имали проблема с малим богињама, за шта је одговорна антивакцинална кампања.
Током 2017. и 2018. године, имали смо више од седамдесет случајева обољења од малих богиња. Да буде јасно, не мислимо на децу која су оболела од ове болести, већ на одрасле људе запослене у Војсци Србије и у Министарству одбране! У фебруару претходне године, појавила се епидемија малих богиња међу нашим осигураницима у Врању, а у месецу марту у Лесковцу.
Више од половине оболелих су били непотпуно вакцинисани или, чак, потпуно вакцинисани, тако да су добили знатно блажи облик болести.
Како је дошло до епидемије малих богиња међу професионалним војницима, људима доброг општег здравственог стања, уз то и заштићених вакцином?
Вирус узрочних малих богиња је склон повећању своје вирулентности и патогености, када се јави у епидемијском облику, приликом прелаза с једног на другог домаћина (оболелог). Када је део имунизованих у популацији мањи од 95 процената, вирус има могућност да прелази с једног на другог члана заједнице, да доводи до њиховог обољевања, али и да се мења, тако да постаје све опаснији. На концу, вирус се толико „усаврши“ да почиње да напада и особе које су вакцинисане, нарочито уколико је од вакцинације прошло више од десет година. Тако заражени пацијенти имају лакши облик болести, али се ипак разболе.
Ефикасан начин спречавања појаве и епидемије малих богиња је оно што смо успели поново да успоставимо – да више од 90 процената популације буде имунизовано. У таквим околностима, вирус је немоћан.
Да ли има појава заразних болести које се могу спречити обавезним вакцинама у популацији о чијем здрављу брине Војна болница?
Друге заразне болести против којих се спроводи обавезна вакцинација, осим малих богиња, се дуже времена нису јавиле у нашој установи.
Сваке године имамо оболеле од грипа, али у мањем броју и, обично, у блажем облику. И препоручена вакцинација, очигледно, даје резултате.
Да ли има, и колико често, реакција на примљене вакцине у Војној болници?
Реакције на примљену вакцину се врло ретко јављају. И када се јаве, ради се о сасвим благим реакцијама, углавном локалним на месту апликације.
Дешавале су се нешто озбиљније реакције код припадника ВС, који су примили вакцину против жуте грознице (учесници у мировним мисијама). Било је неколико случајева са општим реакцијама (повишена телесна температура и слично).
Шта бисте поручили читаоцима у вези с имунизацијом?
Подржавамо вакцинацију као најбољу, најбржу, најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију заразних болести. Треба више радити на промовисању вакцинације и развијању свести о њеном значају међу здравственим радницима.Законом прописана вакцинација, не представља слободан избор појединца, већ обавезу у циљу заштите личног и колективног здравља. Неодговорно је и недопустиво да се у епидемијском облику јављају болести против којих постоје адекватне вакцине.
Позивамо читаоце да вакцинишу и себе и своју децу.
Ниш, септембар 2019. године
Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
