„Грчка данас и пре четири године су као дан и ноћ”, поручио је премијер Алексис Ципрас са Четвртог економског форума у Делфима наглашавајући да је реч о социјалним, економским и политичким променама оствареним од доласка Сиризе на власт.
Окончана је најдубља економска криза и истовремено су, захваљујући грчким напорима, знатно побољшани имиџ Балкана и ситуација у југоисточном Средоземљу, додао је Ципрас и нагласио да је Преспански споразум отворио пут ка „новој, стваралачкој и европској перспективи” јер није реч само о историјском решењу спора између две земље, већ и о чињеници да је „први пут налажење решења победило национализам”.
Ципрас је објавио да ће бити први премијер Грчке који ће ускоро посетити Скопље са радним задатком да се побољша сарадња у економској сарадњи, туризму, енергетици, војној и полицијској области.
По оцени овдашњих медија ово је још једна у серији премијерових изјава која би требало да убеди незадовољну нацију да „гледа у будућност” и прихвати да је споразум са Скопљем. против којег је преко 60 посто Грка, најбоље решење. Ипак, предизборна грозница тресе владу јер су све чешћи наговештаји да би уместо избора у октобру, превремени избори могли да се одрже у мају, упоредо са локалним и европским. Премијер негира овакву могућност, али досадашњи неуспех да нађе заједнички језик са партијама лево и десно од центра које би могле да му буду подршка озбиљно „подиже температуру”.
Практично, превремени избори су главна тема о којој се последњих недеља спекулише, а најновије испитивање јавног мњења показало је да то жели преко 55 одсто анкетираних. Истовремено, Сириза са 20 одсто константно заостаје за опозиционом Новом демократијом која, према анкети, добија више од 30 одсто гласова, а њеног лидера Киријакоса Мицотакиса на премијерској позицији жели 35 одсто испитаника. Алексису Ципрасу поверење указује 24 одсто анкетираних што, без обзира на чињеницу да се тврди да анкете нису ни тачне ни прецизне, премијеру ствара главобоље и приморава га да доноси брзе одлуке… Више од свега да прерачунава и тактизира упућујући, рецимо, позив свим „прогресивним снагама” да се придруже Сиризи, што не оставља добар утисак у народу, али ни на као никада до сада уситњеној и разједињеној политичкој сцени Грчке.
Своје позиције влада покушава да ојача доношењем, по оцени опозиције, „популистичких мера” као што су повећавање минималног дохотка, напорима да се по сваку цену заштити неплатише хипотекарних кредита којима банке до сада нису могле да конфискују имовину уколико је реч о првом стану, да се одложи приватизација… Међутим, последњи сусрет са европским комесаром за финансије Пјером Московицијем у Атини и одлука еврогрупе да се Грчкој замрзне обећаних милијарду евра донели су влади нове проблеме. Ципрасу је предочено да уколико до 11. марта не буду спроведене кључне реформе са којима се озбиљно касни, Атина неће добити суму на коју је рачунала и која јој следује од профита који је Европска централна банка остварила држањем грчких обвезница. Све у свему, оцена „тројке” је да је Атина успорила темпо реформи на које је била обавезна и од чега је не ослобађа чињеница да је у августу прошле године изашла из трећег пакета економске помоћи. Напротив, договор је да олакшице које је добила значе да мора да их спроведе али и да све самосталне одлуке доноси под будним оком кредитора, што није увек поштовано.
Брисел упозорава да све мора бити спроведено до краја па отуда има претпоставки да влада не жури рачунајући да ће ускоро неком другом предати у руке „врућ кестен” и решавање доспелих проблема и дугова, а народу показати да је била самостална у решавању и да повериоци не контролишу Грчку. Међутим, и Бриселу се жури јер пред европске изборе у мају не жели поново да отвара „нову грчку драму” и верује да ће вршећи притисак да се реформе испуне приморати Ципрасову владу да одступи.
Очигледно свако има своје мотиве, а према писању грчке штампе, енергичан став Московиција, рок који је постављен Атини и на нови конфликт са повериоцима који је на видику, за премијера Ципраса могу да буду добар повод да се ипак одлучи за превремене изборе.
Ципрас први грчки премијер који ће посетити Скопље
Делфи – Алексис Ципрас је током обраћања на четвртом економском форуму у Делфију рекао да ће бити први грчки премијер који ће званично посетити Скопље, заједно са пословном делегацијом.
Он је најавио и формирање високог савета за сарадњу Грчке и Северне Македоније, преноси Танјуг. За Споразум из Преспе је казао да је „дипломатско ремек-дело јер представља узајамно користан уговор”, али тако да нико не добије све што је тражио и да се „истовремено нико не осети пониженим или обесправљеним”.
Извор: Политика
