Москва – Бомбардовање СР Југославије пре 20 година било је монструозно, нељудско и противзаконито. Око тога се Русија и Србија слажу, као што на сличан начин разумеју и правду у међународним односима, каже Петар Олегович Толстој, заменик председника Државне думе Руске Федерације и праунук великана светске књижевности Лава Николајевича Толстоја.
„Лав Николајевич Толстој је био противник било каквог насиља, а још већи противник насиља једне државе над другом државом, које се данас, нажалост, све чешће јавља. Русија се непрестано противи било којем уплитању у суверене послове других држава од стране оних земаља које су занесене својим амбицијама и сматрају себе владарима света. Међутим, Русију не угрожава таква интервенција, јер је наша земља, наследивши од Совјетског Савеза нуклеарно оружје, поуздано осигурана од било чијих изненадних жеља да нас подучава војним средствима. Управо зато је против Русије покренут информациони рат у светским медијима, између осталог, и да се мање чује наш глас у заштиту српског народа, који је настрадао од злочиначке агресије Запада”, оцењује Толстој у разговору за „Политику”.
Након што се Ана Карењина баци под воз, гроф Вронски долази у помоћ Србима у српско-турском рату. Зашто је ваш прадеда поставио ту војно-политичку визију? Зашто РФ није могла да спречи агресију Северноатлантске алијансе на Србију и Црну Гору?
И данас и за време НАТО агресије Руси су били ту на неки начин, саосећали су са Србима и помагали српској браћи кад год су могли. Наше народе повезује не само историја већ и нека врста духовног јединства.
Русија је деведесетих година имала превише унутрашњих проблема, после чега се дуго није могла опоравити. Међутим, многи у Русији сматрају да је крајње непријатна чињеница и велика грешка да, упркос околностима и тешкоћама, нисмо уложили максималне напоре и да нисмо искористили све могућности да заштитимо суверенитет Србије.
Беспомоћност Русије пре 20 година имала је трагичне последице не само за Србију већ и за цело човечанство. Бомбардовање Југославије је отворило пандорину кутију, одрешило руке криминалцима. Међународне организације данас ћуте јер починиоци тих догађаја још нису приведени правди. Ако признају кривицу за убиства Срба, мораће да признају и кривицу за илегалне инвазије на Ирак, Либију, Сирију. Попис злочина неће имати крај.
Руска Федерација је признала Републику Северну Македонију под новим именом. Како оцењујете даљи ток сарадње ваше земље са земљама на Балкану, посебно ако се узме у обзир чињеница да је отворено питање Косова?
За сарадњу Русије са земљама балканског региона потребан је даљи развој, тражење пројеката који би могли да буду од користи за наше народе. Сигуран сам да ће у случају развоја таквих пројеката економска корист од њих бити већа него од сарадње с Европском унијом јер је данас структура привреде Русије и балканских земаља слична. Говорим о пројектима који могу да осигурају енергетску независност Балкана.
Да се којим случајем ваш прадеда населио у Нови Сад, као што је желео, ви бисте данас можда били грађанин Србије. Зашто је фамилија Толстој толико везана за српски народ ‒ ваш прадеда кроз писање, а ви кроз политику? Зашто је Толстој толико волео Србију и српски народ, као што их волите и ви?
После сневања Лава Николајевича Толстоја о пресељењу у Србију догодиле су се необичне ствари. Након грађанског рата мој деда и његов брат у саставу Беле армије емигрирали су у Србију преко Цариграда и тамо живели до краја Другог светског рата. Мој отац је рођен у Србији, тако да је наша породица заиста повезана с овом земљом. Наравно, ја, као Рус који је рођен у Русији и који се увек осећао као Рус, не могу да замислим себе као грађанина Србије, али глас мојих предака очигледно живи у мени: ја искрено волим Србију и српски народ, волим да долазим у Београд, да посетим своје српске пријатеље. То је део мог живота. Искрено да вам кажем, у Русији има много таквих људи попут мене. Вековне везе између наших народа, наше културе и историје гаранција су да ће и у будућности наше земље бити нераскидиво повезане.