Društvo

Индустрија Ниша – данас спала на ниске гране

 

Већ далеке 1989. године у индустрији Ниша радило је око 45 хиљада радника.

У 2014. години, последњој за коју имамо комплетне статистичке податке, укупан број запослених у Нишу износи око 63 хиљаде, од чега је око 48 хиљада радника запослено у правним лицима, а остатак су предузетници и радници запослени код предузетника. Притом треба имати на уму и да су методи статистичког утврђивања броја радника од пре тридесет година и данас знатно другачији и да је по данашњем методу број запослених већи него што би био да се примењује ранији начин утврђивања броја радника.

Од 63 хиљаде запослених 2014. године, само је око 7 400 запослено у индустрији, а сви остали раде у трговини, угоститељству, комуналним делатностима, финансијским институцијама, електропривреди, водопривреди и другим привредним делатностима које сигурно неће произвести ништа што би се могло, рецимо, извести на међународно тржиште. У поменуте 63 хиљаде запослених спадају и радници у образовању, здравству, државној управи и сличним делатностима.

У 2015. години, поново се мења методологија утврђивања броја запослених и, гле чуда, број запослених у индустрији Ниша расте на преко 13 хиљада! Међутим, сада се запосленима у индустрији сматрају, поред запослених по уговору о раду на одређено или неодређено време, и запослени по основу уговора о делу или уговора о обављању привремених и повремених послова.

Сагласно наведеном, расте и укупан број запослених на преко 68 хиљада.

Иначе, број предузетника и код њих запослених радника је, последњих неколико година, незнатно мањи него број запослених у индустрији. Као да смо се вратили у време ослобођења од Турака, када се у Нишу тек оснивала индустрија, а већи значај је имало занатство.

Исте 2015. године, у Нишу је, на евиденцији Националне службе за запошљавање, било преко 32 хиљаде незапослених. Међу незапосленима је и око 4 700 лица с високом стручном спремом, од чега преко 3 100 лица с радним искуством.

Масу од преко 32 хиљаде незапослених, једноставно, не може да упосли ништа друго осим индустрије. Ниш није на некој медитеранској обали па да развија масовни туризам, нити располаже великим рудним богатствима на којима би заснивао свој развој, нити је у њему могуће развити било коју другу привредну грану у довољној мери да запосли тако велики број људи.

Развој индустрије је услов развоја, па и опстанка Ниша као градске средине у облику какав данас постоји. Индустрија би морала да има централно место у привреди, па и у читавом друштву. То је, свакако, најбољи и најизгледнији пут за решавање нагомиланих привредних и друштвених проблема који нам стоје за вратом.

Како се односимо према индустрији и према њеном развоју? Можда је најбољи одговор податак о просечној заради у индустрији и његово упоређивање с просечно зарадом у другим делатностима.

Последњи објављени подаци о просечној заради постоје за 2012. годину. Тада је просечна нето зарада у нишкој индустрији износила 27 415 динара, наспрам просечне зараде свих радника у Нишу од 35 765 динара. Гледано по делатностима, можда је разумљиво да је просечна зарада у образовању и здравству виша него у индустрији, због више просечне стручне спреме запослених. Међутим, како објаснити да је просечна зарада у делатности снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији износила 65 648 динара, око два и по пута више него у индустрији? У Нишу се не производи ни електрична енергија ни гас, а постоји градско јавно предузеће које нас зими греје. Очигледно, много пажње посвећујемо томе да ли ћемо имати довод електричне струје и да ли ћемо се огрејати, што је сасвим разумљиво – ради се о основним потребама становништва. Међутим, очигледно је и да не посвећујемо довољно пажње делатности која би могла да произведе производе за домаће и страно тржиште и која би нам обезбедила пристојне зараде и животни стандард.

На нама је да изаберемо. Да ли ћемо и даље размишљати само краткорочно и бринути се о тренутним потребама или ћемо учинити корак напред и вратити се на пут којим је Ниш и српско друштво ишло од 1878. до 1989. године?

Љубомир Костић

Фото: Н.П.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh